Sutra pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan Hristove žalosti i dan koji u narodu nosi još i naziv Strašna subota. Ovo je dan kada je, prema predanju, Isus Hristos sišao u Had da propoveda Jevanđelje dušama preminulih.
Velika subota je poslednji dan Strasne nedelje, perioda patnje, raspeća i smrti, i obeležava se u tišini, molitvi i iščekivanju Vaskrsa. Vernici posećuju hramove, celivaju Plaštanicu – platno koje simbolizuje Hristov grob, i pripremaju se za ponoćnu Vaskršnju liturgiju, kojom počinje najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs.
Običaji i verovanja na Veliku subotu
Velika subota je dan poslednjih priprema pred praznik – sprema se kuća, priprema praznična trpeza, a u nekim krajevima Srbije tada se farbaju jaja, uglavnom u crvenu boju.
U Homolju se, na primer, mesi vaskršnjak – kolač sa bosiljkom, dok se u Banatu prave posebni kolači koji se potom nose na groblje.
Narodno verovanje kaže da bi svako trebalo da učini neko dobro delo na Veliku subotu, kako bi mu godina koja dolazi donela mir i blagostanje.
Šta ne bi trebalo raditi na ovaj dan:
Ne veselite se, već dan provedite u tišini i molitvi.
Ne radite fizičke poslove po bašti ili polju.
Ne šijete, ne krpite i ne radite ručne radove.
Ne započinjite nikakve nove poslove.
Kuću treba očistiti ujutru – jer se veruje da u čistu kuću ulazi vaskršnja radost.
Uveče, uoči samog praznika, vernici poste strože nego inače – jede se samo hleb i pije voda.
Velika subota nas poziva na molitvu, smirenost i milosrđe, ali i na unutrašnju pripremu za svetlost i radost Uskrsa koja dolazi čim otkuca ponoć.
