U tišini dana kada je, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hristos razapet, pravoslavni vernici širom sveta ulaze u najdublji period žalosti – Veliki petak. Ovaj dan ne predstavlja samo najznačajniji trenutak Uskršnjeg posta, već i njegov najstroži momenat. Crkvena zvona se ne oglašavaju, liturgije se ne služe, a sve se svodi na molitvu, tišinu i povlačenje u duhovni mir. Radost, pesma i veselje – na ovaj dan potpuno izostaju.
Narodni običaji i zabrane
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Prema narodnom verovanju, na Veliki petak ne započinju se novi poslovi, ne pletu se kose, ne svira se muzika, niti se pripremaju jela s uljem. Ne mesi se hleb, ne sipa se vino. Iako mnogi veruju da postupaju ispravno, baš tada se – često iz neznanja – prave najčešće greške.
Post na vodi – značenje i pravila
Na Veliki petak post se strogo pojačava – jede se isključivo hrana pripremljena na vodi. To znači bez ulja, ribe, vina i industrijskih proizvoda koji u sebi kriju sastojke poput želatina ili margarina. Dozvoljene su namirnice poput barenog povrća, kuvanog pirinča, svežeg ili sušenog voća, starog hleba i meda. Neki sveštenici čak savetuju izbegavanje soli, u simboličnom znaku izbegavanja "soljenja Hristovih rana".
Greške koje vernici često prave
Mnogi iz dobre namere pripremaju riblju čorbu, salate sa uljem, krekere, posne napolitanke, ratluk i žele bombone – ne znajući da te namirnice sadrže ulje, margarin ili želatin. Zato se preporučuje da se na ovaj dan strogo proveri svaki sastojak.
Zanimljivo je i tradicionalno pravilo koje kaže da se na Veliki petak jede rukama – bez upotrebe noža i viljuške – kao znak poniznosti i poštovanja.
Ko ne mora strogo da posti?
Crkva pokazuje razumevanje prema onima koji nisu u mogućnosti da izdrže strog post. Deca, trudnice, starije osobe i bolesni su izuzeti. Ipak, čak i za njih se preporučuje duhovno uzdržanje i unutrašnje smirenje.
Jer post u pravoslavlju nije samo odricanje od hrane – to je prilika za duhovno čišćenje. Poziv da se udaljimo od svega što nas odvaja od ljubavi, praštanja i istinskog saosećanja.
