Prve godine života je period intenzivnog učenja, no ljudi se toga obično ne sećaju, što je pojava poznata kao infantilna amnezija.
Međutim, nova studija objavljena u četvrtak u časopisu Science pokazuje da bebe zaista stvaraju sećanja. Međutim, ostaje pitanje zašto je tim sećanjima teško pristupiti kasnije u životu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
"Oduvek sam bio fasciniran ovom misterioznom prazninom koju imamo u našoj ličnoj istoriji", rekao je za AFP Nik Turk-Braun, profesor psihologije na Univerzitetu Jejl i glavni autor studije.
Otprilike uzrasta od godinu dana deca izvanredno uče. Oni usvajaju jezik, hodaju, prepoznaju predmete, društvene veze... "Ali mi se ne sećamo nijednog od ovih iskustava."
Shutterstock
Sigmund Frojd, otac psihoanalize, verovao je da su rana sećanja nedostupna svesti zbog mehanizma potiskivanja. Ali prema modernim teorijama, uzrok je hipokampus, deo mozga neophodan za epizodno pamćenje koji nije u potpunosti razvijen tokom ranog detinjstva.
Naučnici su se oslonili na prethodne studije ponašanja koje su pokazale da bebe, koje ne mogu verbalizovati svoja sećanja, imaju tendenciju duže da gledaju predmete koji su im već poznati i kojih se sećaju.
U međuvremenu, nedavne studije moždane aktivnosti kod pacova pokazale su da se engrami - ćelijski obrasci koji pohranjuju sećanja - formiraju kod mladih pacova, ali s vremenom postaju nedostupni.
Naučnici koristili napredne tehnike
Do sada je bilo nemoguće posmatrati bebe, koje nerado miruju, pomoću uređaja za funkcionalnu magnetsku rezonancu (fMRI), koji prati protok krvi kako bi se videla aktivnost mozga.
Kako bi prevladao ovu prepreku, tim Nika Turk-Brauna koristio je tehnike koje je njegova laboratorija tokom vremena usavršavala:
Cucle, plišane životinje, podupiranje beba jastucima i psihodelične uzorke u pozadini kako bi zadržali dečju pažnju.
Shutterstock
U eksperimentu, koji je uključivao skeniranje mozga, učestvovalo je ukupno 26 beba, pola mlađe od jedne godine, a pola starije od godinu dana. Prvo su im pokazane slike lica ili predmeta. Kasnije im je prikazana prethodno viđena slika zajedno s novom.
"Merili smo koliko su vremena proveli gledajući poznate slike, i to je naše merilo za razumevanje njihovog pamćenja", rekao je.
Zakopana sećanja
Ispitivanjem aktivnosti mozga kao odgovora na sećanje, naučnici su potvrdili da je hipokampus bio aktivan u kodiranju sećanja od vrlo ranog uzrasta. To je bio slučaj za 11 od 13 dece starije od godinu dana, ali ne i za decu mlađu od godinu dana. Takođe su otkrili da su bebe koje su bile bolje u pamćenju imale veću aktivnost hipokampusa.
"Ono što možemo zaključiti iz naše studije je da bebe imaju sposobnost kodiranja epizodnih sećanja u hipokampusu od otprilike 12 meseci", kaže Turk-Braun.
Video:
