Srbi su običaje oko Badnjeg dana nasledili od svojih predaka, a mnogi se i danas strogo poštuju. Verovanja su raznolika, ponekad mistična, ali uvek sa jasnim ciljem: da kuća bude vesela, porodica zdrava, a godina srećna i prosperitetna.

Evo nekih običaja koji se i danas praktikuju:

  • Mak na Badnji dan – veruje se da će oni koji pojedu mak privući novac i blagostanje tokom godine.

  • Praštanje i mirenje – svi koji su se tokom godine posvađali, na Badnje veče praštaju. To je duh tradicije i način da se unese mir u dom.

  • Umerenost u piću – niko se ne opija na Badnji dan, jer ko se napije, pijan će biti cele godine.

  • Skrivanje predmeta – stolice, kudelje, igle, vretena, pa čak i kašike, kriju se kako bi se zaštitila kuća i plodovi zemlje.

  • Orasi – tokom večere lome se orasi da se vidi kakva je sreća i zdravlje, a bacanje oraha po ćoškovima sobe simbolizuje plodnost i zaštitu životinja.

  • Poljupci i celivanja – posle večere, svi se ljube da ovce čuvaju jaganjce i da porodica ostane povezana.

  • Igra „slabina i udar“ – žena udari muža u slabinu, muž ženu isto, da kuća bude vesela i domaćin zdrav cele godine.

  • Prvi pogled na pregoreli badnjak – ko prvi vidi badnjak, prvi će ugledati tele kad se krava oteli.

  • Voda od voćke i pasulj – voda se stavlja ujutru na krave da budu meke za muža, a pasulj od Badnje večeri se zakopava da krtica ne kopa.

  • Žar i šumke od badnjaka – žar se čuva protiv besnila, a šumke se stavljaju u dimnjak kao zaštita kada nekome nešto „digne“.

Na Badnje veče svaka radnja i simbol imaju svoju svrhu – od zaštite doma i stoke, preko privlačenja sreće, do očuvanja zdravlja i blagostanja. Ovi običaji nisu samo tradicija – oni su način da se porodica poveže, da se poštuje priroda i da se u dom unese mir i radost.