Ne govorimo ovde o brizi za stariju osobu koja pati od hronične boli ili zbog demencije nema kontrolu nad svojim raspoloženjem i ponašanjem. U takvim slučajevima, jasno je da im treba stručna medicinska pomoć, kao što je palijativna nega za ublažavanje simptoma ili odeljenje za demenciju specijalizovano za rad sa takvim osobama. Ovde se obraćamo onima koji, nakon istorijski toksičnog odnosa, moraju donositi odluke o brizi za emocionalno nasilnog člana porodice.
“Mnogi članovi foruma AgingCare pišu o brizi za starije roditelje koji ih emocionalno izluđuju. Starenje, sa svim problemima koje donosi, često samo pojačava inače toksično ponašanje roditelja. Krhki roditelj možda više ne može fizički iskaljivati svoj bes, ali taj gubitak kontrole ponekad njihov jezik čini još oštrijim oružjem”, objašnjava autor i savetnica Kerol Bredli Bursak, koja je i sama brinula o susedi i šestoro starijih članova porodice, o čemu je napisala i knjigu.
Kako naglašava, prirodno je da odrasla deca vole svoje roditelje i žele im pružiti odgovarajuću negu u starosti, ali na njih tada vrebaju zamke. “Dete u nama verovatno još uvek želi odobravanje svojih roditelja. Ako ono izostane, to nas boli čak i u odrasloj dobi. Ako ste imali teško detinjstvo i problematičan odnos sa roditeljima sve do odrasle dobi, nije lako brinuti o njima dok vas i dalje emocionalno ucenjuju. Stoga je važno informisati se i naučiti kako im obezbediti adekvatnu negu uprkos njihovoj stalnoj kritici i zlostavljanju”, naglašava autor.
Važnost postavljanja granica sa toksičnim roditeljima
“Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje predlažu takozvano ‘distanciranje sa ljubavlju’. Distanciranje je metoda postavljanja granica radi zaštite samih sebe stvaranjem emocionalne distance od postupaka druge osobe. Iako se distanciranje sa ljubavlju tradicionalno koristi u situacijama gde bliska osoba ima problem sa zavisnošću, primenjuje se i u drugim konfliktima, a posebno u odnosima sa osobama koje pate od mentalnih poremećaja kao što su granični poremećaj ličnosti i/ili narcistički poremećaj ličnosti.”
Središnja misao o distanciranju sa ljubavlju
“Kada odustanete od ideje da možete kontrolisati ponašanje osobe sa poremećajem, prestajete im dozvoliti da kontrolišu vaše emocije i ponašanje. To je teško i zahteva puno prakse, ali distanciranje uspeva kod mnogih. Dakle, kada prihvatite da ne možete kontrolisati ili zadovoljiti toksičnu osobu, prestajete ih podsticati i reagovati. Oni tada sami moraju snositi posledice svojih odluka i ponašanja”, objašnjava metod Kerol Bredli Bursak.
Nasuprot tome, osoba koja je do tada iskušavala vaše strpljenje, počeće da primećuje da stari okidači više ne izazivaju željene reakcije: anksioznost, strah ili ljutnju. Distanciranje sa ljubavlju znači da potvrđujete svoju ljubav prema toj osobi, ali takođe jasno dajete do znanja da nećete tolerisati manipulaciju putem straha, obaveza ili krivice.
Ova strategija se ponajpre odnosi na očuvanje vlastitog mira i svesno odbijanje učešća u tuđim problemima. Randi Kreger, međunarodna stručnjakinja koja proučava učinke graničnog poremećaja ličnosti i narcističkog poremećaja ličnosti na prijatelje i članove porodice, kod distanciranja ističe važnost upravo komponente "sa ljubavlju".
Distanciranje sa ljubavlju, piše u stručnoj literaturi, uključuje delikatnu ravnotežu između brige i odbijanja učešća u emocionalnim ispadima roditelja: “Evo primera distanciranja sa ljubavlju: ako ste u radnji i neko vam se obrati tražeći odeljenje sa autodetaljima, distanciranje bi bilo kao da kažete: ‘Žao mi je, ali nisam prodavac. Ne znam gde su autodetalji, možda ćete naći prodavca na informacijama.’ To nije ‘Dopustite mi da proverim za vas’, niti je ‘Vidite li da nosim uniformu? Ne? Onda me ostavite na miru!’”, savetuje Kreger.
Organizovanje zamenske nege
Prilikom postavljanja granica sa starijim roditeljima morate biti jasni i dosledni, jer će se verovatno svim silama odupirati tim promenama. Ako nastavi sa prigovaranjem i ponašanjem koje služi samo testiranju vaše odlučnosti ili manipulaciji, recite im da ćete organizovati drugu negu dok se oboje ne smirite.
“Distanciranje od osobe kojoj pružate negu može biti složeno. U mnogim slučajevima, negovatelj ne može jednostavno otići bez da ugrozi roditeljovu dobrobit. Ovaj korak zahteva planiranje, posebno ako mama ili tata trebaju visoku razinu nege. Možda ćete morati dogovoriti dnevnu negu za odrasle u instituciji, uslugu nege u kući ili čak privremeni boravak u ustanovi za dugotrajnu negu. Kada imate zamensku negu, možete obavljati sve telefonskim pozivima ili posetama samo po potrebi”, objašnjava Kerol Bredli Bursak.
Ne odustajte
“Ako osobi kažete da postavljate granice, dogovarate pomoć izvana i udaljavate se na neko vreme, onda to i učinite. Fizičko udaljavanje i jasno posvećivanje vlastitoj dobrobiti može biti dovoljna opomena vašem voljenom, no ponekad je njihovo ponašanje preduboko ukorenjeno. U svakom slučaju, svi negovatelji trebaju redovne pauze kako bi se posvetili svom fizičkom i emocionalnom zdravlju. Oni sa komplikovanim porodičnim odnosima nisu izuzetak”, ističe.
Kada i kako reći ‘ne’
“Jedna od važnih stvari koje treba imati na umu je da ovaj štetni začarani krug često uzrokuje da i zlostavljana deca postanu zlostavljači. Prekinite to iskušenje, postavite jasne granice i potražite pomoć. To je trenutak kada je došlo vreme da drugi preuzmu ulogu glavnog negovatelja, bilo privremeno ili trajno. Ne želite postati osoba koja ‘puca’ nakon što je ceo život trpela.”
“Uzvraćanje zlostavljanja nikada nije odgovor. Ako primetite da se takvi osećaji javljaju kod vas, odmah potražite pomoć. Zaustavite ciklus tako što ćete odlučiti ko preuzima negu. Razgovarajte sa drugim članom porodice ili profesionalnim negovateljem ili razmislite o smeštaju u dom. Ako je vaša situacija zaista nepodnošljiva i dosežete svoje krajnje granice, mogu vam za početak uskočiti i socijalne službe kako bi osigurali sigurnost vašeg voljenog i vašu vlastitu.”
“U težim slučajevima najbolje je da negu i donošenje odluka preuzme neko izvan porodice. Vi tada možete posjećivati i pomagati koliko god želite, bez izlaganja dodatnom zlostavljanju. To je težak korak, ali ponekad je jedini način da zaštitite sebe, obezbedite svom voljenom potrebnu negu i prekinete ciklus zlostavljanja,” saveti su stručnjakinje Kerol Bredli Bursak.
Imate li iskustva sa teškim članom porodice i kako ste rešavali brigu o njemu?
