Elizabet Frensis, najstarija Amerikanka, preminula je 22. oktobra 2024. godine u 115. godini života. Tokom svog dugog života, često je delila tajne dugovečnosti sa novinarima. Preminula je u svojoj porodičnoj kući, pod brigom svoje 95-godišnje ćerke Doroti Vilijams i 69-godišnje unuke Etel Harison.
Printscreen/Youtube
Elizabet je proslavila svoj 115. rođendan 25. jula 2024, okružena brojnim članovima porodice. Pridružila se redovima superstogodišnjaka pet godina ranije i nasledila titulu najstarije žive Amerikanke od Edit Čekareli, koja je preminula 22. februara 2024. Na kraju života, Elizabet nije mogla da ustane iz kreveta i imala je problema sa pamćenjem, ali je prepoznavala svoju porodicu koja se brinula o njoj do poslednjih dana.
Saveti superstogodišnjakinje
Elizabet i njeni najbliži nisu imali problem da odgovore na pitanja o tajnama dugovečnosti, ističući jednostavne stvari koje mogu doprineti dugom životu. Evo nekih od njenih saveta:
Topli odnosi s ljudima
Elizabet je volela društvo i brinula se o svojim najmilijima. Kada je mogla da se kreće, često je pripremala obroke za porodicu i rado ih okupljala u svom domu. Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), socijalne veze i kvalitetni odnosi mogu doprineti srećnijem i dužem životu.
Sveža domaća jela
Imala je malu baštu u kojoj je uzgajala povrće poput šargarepe, kupusa i bamije. Njen unuka često ističe da je volela da priprema obroke sa svežim povrćem i da nikada nije posećivala brze restorane. Njena omiljena jela uključivala su piletinu i pirinač sa bamijom, koja se često koristi u tropskim i suptropskim zemljama.
Hodanje i bez zavisnosti
Elizabet nije konzumirala alkohol niti pušila. Njena porodica se seća da je bila veoma aktivna i da nikada nije imala problema sa srcem ili rakom. Često je išla u šetnje.
Svrha u životu
Elizabet je bila član Baptističke crkve od 1939. godine. Njena unuka Etel je priznala da je baka uvek verovala u bolju budućnost, a istraživanja su pokazala da optimističan pristup životu može doprineti dugovečnosti.
Superstogodišnjakinja je 20 godina radila u kafeteriji lokalne TV stanice. Njena unuka se seća da je uvek vredno radila, čak i nakon penzionisanja. Iako nije zarađivala mnogo, uspevala je da štedi. Istraživanja su pokazala da žene koje rade sporije gube pamćenje. Iako posao može biti stresan, pruža i društveni angažman, intelektualnu stimulaciju i osećaj svrhe u životu.
