Duboke promene koje zahvataju ljudski mozak tokom trudnoće prvi put su zabeležene zahvaljujući preciznim snimcima žene koja je nosila dete. MRI skenovi, snimani svakih nekoliko nedelja od pre začeća do dve godine nakon porođaja, otkrili su opsežnu reorganizaciju u mozgu majke, pri čemu su neke promene bile kratkotrajne, dok su druge trajale godinama.
Ovo istraživanje, koje je jedan nezavisni stručnjak opisao kao "zaista herojsko", otvara put za puno dublje razumevanje mozga majke tokom trudnoće. Sada se prikupljaju dodatni podaci od drugih trudnica kako bi se istražili rizici postporođajne depresije, povezanost preeklampsije i demencije te zašto trudnoća može smanjiti migrene i simptome multiple skleroze.
Naučnici su uradili 26 snimka mozga zdrave 38-godišnje žene koja je začela putem IVF-a, uz istovremeno prikupljanje uzoraka krvi kako bi se pratili dramatični skokovi hormona tokom trudnoće. Podaci su pokazali kako se mozak menjao iz nedelje u nedelju.
Shutterstock
Najviše se isticalo postupno smanjenje sive mase, spoljašnje površine mozga, tokom trudnoće te privremeni vrhunac u neuronskoj povezanosti na kraju drugog tromesečja.
- Majčin mozak prolazi kroz koreografisane promene tokom trudnoće, a sada smo konačno u mogućnosti da posmatramo taj proces u stvarnom vremenu - rekla je profesorka Emili Džejkobs, istraživačica sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari.
Naučnici su već snimali mozgove žena u raznim fazama trudnoće, ali najnovije istraživanje pokazuje kako takve studije mogu propustiti privremene promene koje se vraćaju u normalu do trenutka porođaja.
U članku objavljenom u časopisu Nature Neuroscience, glavna autorka Laura Pritsket i njene kolege opisuju kako hormoni, poput estrogena i progesterona, izazivaju značajne fiziološke promene u trudnoći, utičući na krvnu plazmu, metabolizam, potrošnju kiseonika i imunitet. Isti hormoni preoblikuju i mozak.
Kako bi saznali više, naučnici su koristili precizni MRI za skeniranje mozga dr. Elizabet Krastil, koleginice sa Univerziteta Kalifornija u Irvineu. Skenirana je pre začeća, tokom trudnoće i dve godine nakon što joj se sin rodio u maju 2020.
- Bilo je to prilično intenzivno. Neki ljudi pričaju o "maminoj magli" i sličnim stvarima, ali ja to nisam doživela - izjavila je Krastil.
Skenovi su otkrili opsežna smanjenja volumena i debljine sive mase, posebno u područjima povezanima s društvenom kognicijom. Mikrostruktura bele mase, koja meri neuronsku povezanost u mozgu, povećala se do vrhunca krajem drugog tromesečja pre nego što se vratila na pređašnji nivo. Cerebrospinalna tečnost i moždane šupljine poznate kao ventrikuli takođe su se proširili. Te promene bile su povezane s porastom nivoa hormona.
Shutterstock
- Ponekad ljudi reaguju negativno kad čuju da se volumen sive mase smanjuje tokom trudnoće. Ova promena verovatno odražava fino podešavanje neuronskih krugova, slično kao i stanjivanje kore koje se događa tokom puberteta - rekla je Džejkobs.
Istraživanje ne objašnjava ponašanja ili emocije koje se javljaju u trudnoći, a mnogi faktori osim hormona, poput stresa i gubitka sna, takođe igraju ulogu.
No, neke promene u mozgu i dalje su bile prisutne dve godine nakon porođaja, što sugeriše na ćelijske promene u organu.
- Ovo istraživanje otvara više pitanja nego što daje odgovora - rekla je Krastil.
Ovo istraživanje označava početak projekta Maternal Brain Project, međunarodnog nastojanja da se prikupi slični skenovi od većeg broja trudnica.
- Postoji toliko toga što još ne razumemo o neurobiologiji trudnoće, a razlog nije taj što su žene previše komplikovane ili što je trudnoća nerešiva zagonetka, već zato što je biomedicina istorijski zanemarivala zdravlje žena - izjavila je Džejkobs.
Shutterstock
Džina Ripon, profesorla emeritus kognitivnog neuro-snimanja na Univerzitetu Aston u Birmingemu, Engleska, opisala je projekat kao herojski.
- Podaci iz ovog istraživanja ilustriraju koliko smo toga dosad propuštali - dodala je.
Dr. En-Mari de Lanž, voditeljka grupe FemiLab na Univerzitetskoj bolnici Lausanne, nazvala je ovo istraživanje fascinantnim.
- Ovaj pristup ne samo da će nam pomoći u mapiranju neuroplastičnosti majki, već i u identifikovanju markera koji ukazuju na rizik od postporođajne depresije, ozbiljnog stanja koje se često ne leči - zaključila je, piše The Guardian.
Bonus video:
