Dok ljudi troše ogroman novac na kreme, suplemente i tretmane protiv starenja, istraživači su došli do otkrića koje bi moglo da pomogne u razumevanju dugovečnosti. Uporedili su pet potpuno različitih postupaka koji produžavaju život miševima i kod svih pronašli jednu zajedničku promenu. Najzanimljivije je što je povezana sa prirodnom supstancom koja se nalazi i u pečurkama.

Svi bismo voleli da što duže ostanemo zdravi, pokretni i bistrog uma. Bore su tu možda najmanji problem. Ono što nas mnogo više brine jesu bolesti koje dolaze sa godinama, slabljenje pamćenja, problemi sa vidom, kostima i srcem.

Zato se širom sveta istražuje kako da se proces starenja uspori, a organizam što duže ostane zdrav.

I upravo je jedna takva studija, koju su sproveli istraživači predvođeni timom Univerziteta u Mičigenu, donela zanimljive rezultate.

Pet različitih tretmana, a jedna zajednička stvar

Istraživači su želeli da saznaju šta se zapravo dešava u organizmu kada određeni lekovi ili promene u ishrani uspore starenje.

Zbog toga su analizirali pet postupaka za koje je u ranijim eksperimentima pokazano da produžavaju život mužjaka miševa.

Četiri su uključivala lekove: rapamicin, akarbozu, kanagliflozin i 17-alfa-estradiol, dok se peti odnosio na ograničavanje kalorijskog unosa.

Na prvi pogled, ovi postupci nemaju mnogo zajedničkog. Deluju na različite biološke procese.

Međutim, kada su istraživači analizirali hemijske promene u tkivima životinja, pojavio se jedan zanimljiv obrazac.

Kod miševa iz svih pet grupa bile su povećane količine supstance koja se zove ergotionein.

Šta je ergotionein i zašto je privukao toliku pažnju?

Ergotionein je prirodno jedinjenje koje stvaraju određene gljive i mikroorganizmi. Ima ga i u jestivim pečurkama, a životinje i ljudi unose ga hranom.

U organizmu se proučava zbog njegovih mogućih zaštitnih svojstava, uključujući ulogu u procesima povezanim sa oksidativnim stresom.

U novom istraživanju njegove povećane vrednosti pronađene su u krvi i mozgu miševa koji su bili podvrgnuti različitim postupcima povezanim sa dužim životnim vekom.

To je posebno privuklo pažnju istraživača.

Naime, među brojnim analiziranim molekulima, ergotionein se izdvojio kao jedini koji je bio među najvažnijim pokazateljima promena u više različitih vrsta tkiva.

Ali postoji važna stvar koju treba razumeti: istraživači još ne znaju da li ergotionein zaista doprinosi produžavanju života ili je samo znak da su se u organizmu dogodile druge korisne promene.

Veštačka inteligencija prepoznala je obrazac u 33 od 35 pokušaja

Kako bi otkrili šta je zajedničko svim tretmanima, istraživači su koristili i veštačku inteligenciju.

Sistem je najpre analizirao hemijske promene kod miševa koji su prošli kroz četiri različita postupka, a zatim je trebalo da prepozna životinje iz pete grupe na osnovu sličnih promena u njihovom organizmu.

U 33 od 35 testova sistem je uspešno razlikovao tretirane miševe od onih koji nisu bili podvrgnuti tim postupcima.

To pokazuje da postoje određene biološke promene koje se ponavljaju čak i kada se koriste potpuno različiti načini za produžavanje životnog veka.

Istraživači su pronašli i sličnosti u promenama povezanim sa metabolizmom masti.

Sve to ukazuje na mogućnost da različiti postupci protiv starenja ipak imaju neke zajedničke mehanizme delovanja.

Da li to znači da treba da jedemo više pečuraka?

Ovo je pitanje koje se prirodno nameće kada čujemo da se važna supstanca nalazi u namirnici koju možemo kupiti u prodavnici.

Međutim, odgovor za sada nije tako jednostavan.

Iako su pečurke jedan od prehrambenih izvora ergotioneina, novo istraživanje nije pokazalo da njihovo konzumiranje produžava ljudski život.

Takođe, nije dokazano da uzimanje suplemenata sa ovom supstancom može da uspori starenje.

Povećane vrednosti ergotioneina kod miševa mogu biti posledica složenih promena u metabolizmu, a ne nužno razlog zbog kojeg su životinje živele duže.

Zato istraživači sada žele da utvrde kakvu tačno ulogu ova supstanca ima.

Zašto je ovo otkriće ipak važno?

Ispitivanje postupaka koji bi mogli da uspore starenje veoma je komplikovano.

Da bi istraživači utvrdili da li nešto zaista produžava život, često moraju da prate životinje tokom čitavog njihovog životnog veka.

Međutim, ako uspeju da pronađu pouzdane hemijske pokazatelje sporijeg starenja, mogli bi mnogo ranije da prepoznaju obećavajuće rezultate.

To bi značilo brže istraživanje novih terapija i bolje razumevanje procesa koji se odvijaju u organizmu tokom godina.

Ipak, autori studije naglašavaju da su potrebna dodatna ispitivanja.

Između ostalog, planiraju da uporede rezultate sa promenama kod miševa koji dobijaju lekove za koje se zna da ne produžavaju život. Tako će proveriti da li je pronađeni obrazac zaista povezan sa dugovečnošću ili predstavlja uobičajenu reakciju organizma na dugotrajno lečenje ili promene u ishrani.

Jesmo li konačno bliže tajni dugog života?

Možda za jedan mali korak, ali još smo daleko od odgovora koji bi mogao odmah da se primeni na ljude.

Istraživanje je sprovedeno na miševima, pre svega mužjacima, a rezultati se ne mogu automatski preneti na ljudski organizam.

Nauka još ne zna da li povećanje ergotioneina može da uspori starenje niti kakav bi efekat eventualno imalo na ljude.

Ipak, ovo otkriće je zanimljivo zato što pokazuje da se iza pet potpuno različitih postupaka kriju slične promene u organizmu. A upravo bi razumevanje tih promena jednog dana moglo da pomogne da ne živimo samo duže, već da i u poznim godinama ostanemo zdraviji.