Kad je komplet lepinja preskupa: Dečak u užičkoj pekari nije imao dovoljno para, a reakcija gazde rasplakala je sve

Dobrota je jedina stvar koja se deljenjem umnožava. Dokaz za to su ovaj plemeniti pekar iz Užica. 

Jedandečak, možda oko 10 godina ima, strpljivo je stajao u redu. Malo sa strane, gledajući u pod i čekajući da svi ispred njega završe sa kupovinom.

Propinjući se na prste, u pantalonama koje su mu ionako prekratke, stidljivo je upitao "Koliko je komplet lepinja?". Žena sa druge strane pulta mu odgovori "130 dinara".

On spusti pogled na novčanice koje je snažno držao sa svih deset prstiju, pa onda tiho upita "A koliko je samo sa kajmakom?".

Sa druge strane pulta ženi zasijaše oči, ali je ona brzo sakrila pogled i odgovorila mu. Još tužnije oči pale su na one njegove zgužvane novčanice, kada on tiho reče "Nema veze, neću ništa onda" i sitnih koracima krenu napolje.

Tada iz pulta proviri gazda i krupnim glasom ga zaustavi "Čekaj mali, koji je danas dan?".

"Utorak", reče dečak. "Pa mi utorkom besplatno dajemo odličnim đacima komplet lepinje", reče veselo. "Ali ja sam vrlo dobar", priznade dečak.

"Imamo mi lepinje i za njih!", reče vlasnik i potapša po ramenima dečaka. Ceo red zastao je na trenutak, pa pročistiše grlo, nešto ih je steglo, dok su gledali dečaka kako uživa u svom obroku."