Šta da radimo? Zet je okrenuo našu ćerku protiv nas, a sve smo im dali

Otuđenje i udaljavanje često su posledica situacije u kojoj nema pobednika, a porodica može da ostane na okupu samo uz gorki kompromis. Jedan takav slučaj opisala je čitateljka The Stara, koja je pismo poslala kolumnistkinji Ellie Techer pod pseudonimom "Slomljena".

-Roditelji smo 37-godišnje udate ćerke koja ima troje dece. Ona i njena porodica žive u susednoj državi. Upoznala je svog supruga putem interneta dok je bila na fakultetu. On je 12 godina stariji. Dok joj se udvarao, prolazio je kroz razvod koji ga je uništio. Njegovo dete iz prethodnog braka bilo je staro samo nekoliko nedelja kada je supruga podnela zahtev za razvod koji ga je na kraju doveo do bankrota - piše čitateljka.

-Nismo bili oduševljeni tom situacijom u kojoj se našla naša ćerka, ali smo to zadržali za sebe. No, ona je znala šta mislimo. On je vrlo vredan i odgovoran čovek, ali vrlo narcisoidan, prema našem mišljenju. On je, i uvek je bio, vrlo hladan prema nama, iako žive u kući koju smo mi platili i podržavali smo ih na razne načine.

Najteže im pada, dodaje, što se ćerka otuđila od njih, a pre nego što se udala, bila je vrlo bliska s roditeljima.

-Postupno je postala ogledalo svog supruga. Počela nas je izbacivati iz svog života. Prestala je da deli sa nama svoj život gotovo odmah nakon što ga je upoznala. Sada, dodaje čitateljka, održavaju komunikaciju, ali bez ikakve bliskosti.

Šta da radimo?  - pita očajna čitateljka.

Kolumnistkinja Ellie Tesher navodi da je otuđenje od roditelja ili deda  baka bolna stvar te da je često teško razumeti.

-Ona je vaše jedino dete, bez braće ili sestara s kojima bi mogla da podeli probleme koje ima s mamom ili tatom. Ima samo starijeg supruga koji nije blizak s vama. On je vredan, zauzet i narcisoidan (nije mu dijagnostikovan narcizam, a kolokvijalno se ta etiketa daje ljudima koji misle da su uvek u pravu). Čak i vaša manja neslaganja su je odbila.  Možda ćete biti iznenađeni mojim savetom: ako želite da pokušate ponovno da uspostavite kontakt sa ćerkom, recite joj da vam je žao što se ne slažete s njom. Recite da poštujete to što su roditelji i da će sami birati kako da  vaspitavaju svoju decu. Time im oduzimate priliku koju su imali da se odvoje od vas - savetuje  i dodaje:

- Ovde još uvek postoji nada za neku vrstu odnosa s njom kroz komunikaciju, sve dok pokazujete samo interes i ne izazivate je.  U međuvremenu, polako gradite odnose sa svojom ćerkom kroz razgovore koji su relativno opušteni i podržavajući, čak i ako su kratki. Razgovarajte kada je opuštena, tako ćete saznati šta se događa u njenom životu. Ne osuđujte je. 

A šta biste vi rekli ovoj zabrinutoj majci?