Ostao bez majke, živeo na ulici, gladan išao u školu: Tinejdžer beskućnik proglašen đakom generacije

Tinejdžer već 12 godina živi beskućnik sa tatom, a zbog odličnih ocena proglašen je za „najboljeg učenika” svoje generacije. Neki vole srednju školu, dok je drugi mrze. Ali bez obzira na stavove, jasno je koliko je srednja škola važna za obrazovanje i napredovanje u životu.

Srednja škola je zapravo godine kada mladi uče veoma važne stvari. A istovremeno, to je vreme koje pokazuje da se naporan rad isplati. Srednja škola tako može naučiti mlade ljude mnogo o vrednosti uspeha.

Naravno, nije sreća samo postići nešto veliko u životu, već je uvek dobro pokušati i dati sve od sebe u školi. Jedan od najvećih uspeha koji učenik može da postigne u srednjoj školi je da postane najbolji učenik svoje generacije.

Za to je, naravno, potreban odličan uspeh iz svih predmeta kao i učešće na raznim takmičenjima. Mnogi od nas to nisu uspeli iz različitih razloga – ponekad nam nije bilo do učenja, možda nismo imali vremena, možda smo imali druge prioritete ili su nam smetali neki problemi i brige van naše kontrole.

Nije imao privilegiju da živi u stabilnom domu i beskućnik je sa svojim tatom poslednjih 12 godina. Tokom svog srednjoškolskog obrazovanja, Grifin nije imao sigurnost doma niti je uvek imao isti krov nad glavom. Zbog toga je on tako velika inspiracija za mnoge.

Uprkos svemu, bio je rešen da srednju školu završi sa odličnim uspehom. Na dan podele sertifikata bio je tamo sa svim ostalim učenicima. Ali proglašen je i za najboljeg učenika svoje generacije.

Na pitanje kako je bilo završiti srednju školu, rekao je: "Želim samo da pokažem da to može svako, bez obzira na okolnosti. Nikada više ne želim da živim tim životom. Radim sve što mogu jer ne želim tako da živim".

Grifinova priča je podsetnik da nikada ne treba da osuđujemo osobu zbog njenih okolnosti. Nikad ne znaš kako je dospela tamo. Čak i ako poznajete okolnosti, pokušajte da pomognete koliko god možete.

Grifinova majka je iznenada umrla od raka, a njegov otac nije mogao da priušti kuću. Grifin se sećao kako je jedne noći ležao u krevetu, bio je strašno gladan, znao je da neće moći ništa da jede, a sutra je imao školu.

Njegova situacija je bila užasna, a nastavnici, začudo, nisu znali ništa o tome. Uprkos bitkama sa kojima su se suočili, Grifin, njegov brat i njegov otac su na kraju izašli kao pobednici. Grifin ima svetlu budućnost pred sobom, a njegov tata mora da je veoma ponosan.