Babica me prvo pitala da li su mi to prve ili već imam bebu, ja sam rekla da nemam, to su mi prve, ona mi je preko njih čestitala i rekla: Evo, dobila si dve ćerke, zdrave, prave.
Život gospođe Hasne obeležila je tužna priča s kojom muku muči već godinama. Ona je 1986. godine, u ondašnjoj Jugoslaviji, rodila bliznakinje u tuzlanskom porodilištu, žive, zdrave, da bi posle dva dana od lekara čula da je jedna od devojčica preminula.
Hasna tvrdi da joj njeno majčino srce govori da beba nije mrtva, nego da je živa i da samo moli Boga da se ta izgubljena devojčica, danas odrasla devojka, javi svojim biološkim roditeljima koji je nikad nisu niti preboleli niti zaboravili.
- Rekli su mi da je mrtva, ali ja znam da je živa - kaže Hasna koja je udata i osim bliznakinja ima još dve ćerke. Udala se 1985, a 20. oktobra sledeće godine rađa dve žive devojčice - bliznakinje. Iznela je celu trudnoću od 9 meseci i redovno išla na kontrolu u dom zdravlja.
Hasna je, veli, morala da popije i tabletu za smirenje kako bi sve po redu mogla da kaže i ispriča smireno i bez suza. Opisala je šta se dogodilo te 1986. kad je osetila da bi uskoro mogla da se porodi, pa s mužem pravo krenula u tuzlansko porodilište. Tamo ju je doktor pregledao, rekao da malo sačeka, ona nije mogla nego sama krenula do sale, pravo na sto. Bile su tu babica, čistačica... - ispričala je Hasna za poznati Jutjub kanal Tatabrada.tv.
Prvu devojčicu rodila je bez ikakvih problema, nije babica ni stigla da je okupa, kad evo je i druga, i nju je rodila u minuti. Obe ih je odnela, okupala i donela majci na kolicima da ih vidi. Jedino što je Hasna primetila jeste da je ova druga bebica, za koju veruje da je živa i da joj je uzeta, samo malo sitnija od ove prve, drugo ništa, sve u redu. Odmah potom, deca su odneta u boks, a ona je otišla u sobu u kojoj je bilo još 10 žena.
- Moram da kažem da me je pre toga babica u sali prvo pitala da li su mi to prve bebe ili imam već bebu, ja sam rekla da nemam, da su mi to prve, ona mi je preko njih čestitala i rekla: Evo, dobila si dve ćerke, zdrave, prave... - priča Hasna drhtavim glasom dodajući da su majkama u sobi donosili bebe.
- Sa mnom su imali problem što ja, kad mi donesu bebe, ja njih razmotam da vidim da li je sve u redu, prstići i sve je bilo u redu da bi 23. ujutru dolazi pedijatar da mi saopšti vest da mi je jedna beba umrla a jedna živa, da bi me pre toga driblao 20 minuta dok ga ja nisam pitala šta želi od mene. Rekao je da je umrla u 12, pa u 2 noću i došao sa hrpom papira, nije mi ni dozvolio da pročitam - kaže Hasna i dodaje: Onda mi rekao da moram da potpišem i ja kažem da hoću, ali pod jednim uslovom - da vidim svoju bebu.
Kad je čuo, seća se ona, on pokupi onu hrpu papira i ode. A pre toga, veli, kad joj je saopštio da joj je jedna beba umrla, nije se nimalo potresla: "Nisam se nimalo potresla nijednog trenutka, jer je meni moje srce govorilo i tad i sad da ona nije mrtva nego da je živa, osećam, tako osećam i to je tako."
Ovaj san često je sanjala
Kad je došla iz porodilišta, sanjala je, i govorila i pričala, obe iste, u istim haljinicama... često mi se to događalo...
Kad sam ponavljala da je želim da je vidim, on mi je rekao: Ni govora, a onda je opet došao ali s jednim papirom i zahtevom da detetu dam ime, a ja njemu opet: Hoću, ali pod uslovom da je vidim. Tu se onda skupile babice, sestre kad su čule da se raspravljam s njim i ubeđuju me da dam ime i ja joj dam ime Amra. Ime koje mi je prvo palo na pamet, a koje joj nikad ne bih dala... Htela sam da se zove Mirnesa...
- I sve je to bilo gotovo za jedan dan, nisam imala pravo ni na šta, ni da vidim svoju bebu, a kad sam izlazila iz porodilišta nijenog trenutka nisam osećala stres, samo sam osećala da mi nešto fali, da sam tamo ostavila nešto svoje -seća se Hasna koja tvrdi da je ni dan-danas to ne potresa jer u srcu zna da joj je dete živo, ali treptaj u glasu ipak je izdaje.
Nema vrata na koje nije pokucala, niti institucije u koju nije ušla da traži, od tužilaštva, SUP-a nekadašnjeg, policije...i niko ništa.
Za navodno preminulu ćerkicu dobila je sve papire, izvod iz matične knjige, ali ne i matični broj što je i policiji bilo čudno. Hasna kaže da je sve klinika uradila: nisam imala pravo ni na obdukciju, ni na sahranu, ni da je vidim. Da dete ima ime i prezime, a da bude ukopano bez obeležja, to nema nigde. I za papire su je lagali da ih nema, da su izgubljeni u poplavama, pojeli miševi, izgoreli... a ja sam ih, tvrdi ona, nalazila u šupama kod Neuropsihijatrijske klinike, prenosi Youtube/Tatabrada.tv.
Jednu želju imam
- Jedinu želju imam, samo da je nađem, da je zagrlim, mene ne zanima ništa drugo, samo ona i njen zagrljaj, da zna da ima i sestre, da ima nekog, da je vidim, da znam kako sad izgleda.... - kaže Hasna a to misle i njen muž i njene tri ćerke.
Ona je naglasila i da su majke Srbije, majke Makedonije i majke Hrvatske udružene, da se bore za razliku od bosanskih koje nisu udružene.
- Možda je moje dete nekom sluga, možda pati, kao belo roblje - kaže Hasna koja je ispričala da zna roditelje koji su svom sinu kojem nisu biološki roditelji sve rekli kad je imao 11 godina, ništa mu nisu krili. - Javljale su mi se babice, i neke koje hoće da operu ruke, jedna mi je tako rekla koliko sam samo dece iznela na ruke iz te klinike... Ja joj kažem izađi javno, kaži, ništa ne može da te opere ako si to radila.
