Marija iz Rusije danas je srećna žena, supruga i majka troje dece. Ipak, neke uspomene iz detinjstva ni posle nekoliko decenija ne blede. Svoju priču podelila je u jednoj Fejsbuk grupi, prisećajući se perioda kada je kao mala devojčica ostavljena i prepuštena sama sebi.

„Danas imam porodicu i srećna sam. Ali kada sam bila dete, imala sam osećaj da nisam bila potrebna nikome. Mnogo toga sam pokušavala da zaboravim, ali neke slike zauvek ostanu u glavi. Tek kada sam bila tinejdžerka saznala sam da me ni otac nije želeo“, napisala je Marija.

Ipak, jedno sećanje posebno joj je ostalo urezano. Imala je samo pet godina kada je jednog dana sa majkom otišla u kupovinu. Pošto je bila gladna, požalila joj se da bi nešto pojela. Majka ju je tada pogledala i rekla:

„Upropastila si mi život!“

Nakon toga joj je naredila da je sačeka kod frižidera sa sladoledima. Devojčica je poslušala, uverena da će se majka vratiti. Ali nije. Dok je čekala, prišao joj je nepoznati muškarac. Video je da je tužna i ponudio joj da joj kupi štrudlu sa makom u koju je dugo gledala. 

„Nikada neću zaboraviti ukus maka i suza koje su mi se slivale niz lice. Ni danas ne mogu da podnesem slatkiše, jer me njihov ukus vraća u taj trenutak. Dan kada me je majka ostavila“, napisala je Marija.

Ubrzo je završila u domu za nezbrinutu decu. I dalje je verovala da će se majka jednog dana vratiti po nju. A onda se, nekoliko godina kasnije, dogodilo nešto što nije očekivala. Mesec dana pre nego što je trebalo da je usvoji jedna porodica, majka se pojavila u domu. Marija je verovatno očekivala izvinjenje, zagrljaj ili makar objašnjenje zbog kojeg bi mogla da razume zašto ju je ostavila. Ali majka nije došla po nju.

Došla je da joj ponovo objasni zašto je njeno rođenje promenilo njen život. Rekla joj je da je zbog nje njena karijera stagnirala, da nije mogla da pronađe sreću i da je kao žena sa detetom teško pronalazila partnera. Čak i tada, kada je znala da će uskoro biti usvojena, Marija ju je molila da je ne ostavlja.

Ali majka se samo okrenula i otišla. Bez obećanja da će se vratiti. Bez toga da je povede sa sobom.

Prošlo je trideset godina, a Marija danas na sve što joj se dogodilo gleda iz potpuno drugačije perspektive.

„Tek sada mogu da joj kažem: Hvala ti što si mi dala šansu da odrastem u normalnoj porodici. Hvala ti što si svojim surovim postupkom omogućila da me usvoje ljudi koji su imali dovoljno ljubavi da pruže dom jednom ostavljenom detetu. Naučila si me da cenim one koji me vole i koji su spremni na sve zbog mene“, zaključila je Marija.