Priča Nataše Kampuš jedna je od onih koje se pamte i posle mnogo godina. Imala je samo deset godina kada ju je 2. marta 1998. godine, na putu do škole u Beču, oteo Volfgang Priklopil. Sledećih 3.096 dana, više od osam godina, provešće u zatočeništvu u njegovoj kući u Štrashofu, dok nije uspela da pobegne 23. avgusta 2006. godine.

Ove godine navršilo se tačno dve decenije od dana kada je tada osamnaestogodišnja Nataša ponovo izašla na slobodu. Ali umesto priče o tome koliko je daleko stigla, u javnost su početkom godine dospele zabrinjavajuće informacije o njenom zdravstvenom stanju.

Austrijski ORF je u najavi dokumentarca "Natascha Kampusch - Gefangen in Freiheit" naveo da je danas 38-godišnja Nataša doživela ozbiljan slom. Njena sestra Klaudija Nestelberger rekla je da se Nataša povukla i da veliki deo vremena provodi „u svom svetu“.

„Svi znaju kako je Nataša ranije govorila pred kamerama. Toga sada više nema. Uglavnom je u svom svetu. Kao da je ponovo u nekoj vrsti zatočeništva“, rekla je njena sestra, dodajući da se porodica oseća bespomoćno.

Ipak, ovde postoji važan detalj koji su mnogi naslovi preskočili: Nataša Kampuš sama nije javno saopštila medicinsku dijagnozu niti detaljno govorila o svom trenutnom zdravstvenom stanju.

Dokumentarac je povučen samo dva dana pre emitovanja

Priča je postala još osetljivija kada je ORF 14. marta saopštio da dokumentarac, koji je trebalo da bude prikazan 16. marta, ipak neće emitovati.

Razlog su bila „različita shvatanja u vezi sa pravima ličnosti Nataše Kampuš“, a televizija je navela da želi dodatno vreme da razjasni situaciju.

Odluku je pozdravila i austrijska organizacija za pomoć žrtvama Weißer Ring, koja je upozorila da objavljivanje detalja o zdravstvenom stanju žrtava teških krivičnih dela može predstavljati ozbiljno zadiranje u njihovu privatnost. Organizacija je naglasila da osoba mora sama da odluči da li i na koji način želi da tako lične informacije postanu javne.

Zbog toga sa svim tvrdnjama o njenom sadašnjem stanju treba biti posebno oprezan. Porodica jeste javno izrazila zabrinutost, ali ne postoji javno objavljena dijagnoza na osnovu koje bi se moglo tvrditi šta joj se tačno dogodilo.

Osam godina u prostoriji bez prozora

Ono što jeste dobro dokumentovano jeste ono što je Nataša preživela kao dete.

Priklopil ju je oteo na putu do škole i zatvorio u skrivenom prostoru ispod svoje kuće u Štrashofu. Prostorija je bila bez prozora i dobro sakrivena, a prema kasnijim policijskim nalazima ulaz je bio toliko vešto prikriven da bi ga bilo teško pronaći čak i prilikom pretresa kuće.

Nataša je kasnije govorila o fizičkom i psihičkom nasilju, uskraćivanju hrane i potpunoj kontroli njenog života. Vremenom joj je bilo dozvoljeno da povremeno napušta skrovište, a upravo joj je jedan takav trenutak pružio priliku za bekstvo. Dok je čistila automobil u dvorištu, Priklopil se udaljio i ona je potrčala ka obližnjim kućama.

Istog dana kada je saznao da je pobegla, Priklopil je izvršio samoubistvo.

Sloboda joj nije donela kraj borbe

Nataša se nakon bekstva pojavila pred kamerama mnogo smirenija i elokventnija nego što je deo javnosti očekivao od nekoga ko je toliko dugo bio zatočen.

I upravo je to, paradoksalno, postalo novi problem.

nataša kampuš

Usledile su teorije zavere, optužbe i pokušaji da se njena priča dovede u pitanje. ORF navodi da je slučaj naknadno više puta ponovo proveravan, uključujući istrage u kojima su učestvovale i strane institucije, ali je zaključak ostajao isti, njena priča o otmici i zatočeništvu potvrđena je.

Nataša je još 2016. govorila da se posle bekstva našla u drugoj vrsti zatvora - onom koji stvaraju tuđi sudovi i osude.

Godinama je pokušavala da izgradi život van priče o otmici. Pisala je knjige, javno govorila o svom iskustvu i bavila se drugim projektima. U jednom intervjuu 2022. pričala je da mnogo vremena provodi sa konjem, da redovno odlazi u štalu i da želi nove profesionalne prilike.

Dvadeset godina kasnije, jedno pitanje ostaje isto

U avgustu 2026. Austrija se ponovo prisetila dana kada je Nataša, posle 3.096 dana, uspela da pobegne. ORF je povodom dvadesete godišnjice podsetio ne samo na otmicu već i na ono što je usledilo posle nje – ogromnu pažnju svetskih medija i godine tokom kojih je Nataša morala da dokazuje i brani sopstvenu priču.

Zato njena priča danas možda više nije samo priča o devojčici koja je uspela da pobegne iz podruma.

To je i priča o tome šta se događa kada neko posle ekstremne traume izađe na slobodu, a javnost očekuje da se jednostavno vrati „normalnom životu“.

Nataša je iz kuće u Štrashofu uspela da pobegne pre dvadeset godina. Koliko je teško pobeći od svega što je došlo posle toga, izgleda da je mnogo složenije pitanje.