Njeno ime je Danijela Santrač, ima trideset godina, i na poslu u ovdašnjoj vatrogasnoj brigadi je na samom početku, mada nije i početnik. Bila je vatrogasac u Kovinu, a onda ju je životni put doveo u Novi Sad.
„Poreklom sam sa Kosova i Metohije, živela sam godinama u Kovinu gde sam radila kao vatrogasac dve godine, a onda sam se udala za Novosađanina, pa sam tražila premeštaj”, priča za „Politiku” Danijela Santrač, piše Politika.
Kaže da je došla u veliki novosadski kolektiv koji ima puno intervencija, pa veruje da će još mnogo toga naučiti o svom pozivu. Odabrala ga je jer odrasla u porodici gde su otac i stričevi policajci, a pradeda je bio žandarm, pa tako i ona sama ima i poseban odnos prema uniformi.
Ipak, vatrogasci, kako kaže ova žena, ne nose pištolj i ona ih je odmalena doživljavala kao „superheroje”.
Danijela je sitnije telesne građe, ali njene kolege kažu da ima borbeni duh. Ona je i sportski tip, bavila se biciklizmom i atletikom, a više godina trenira brazilski džiu-džicu, kojim se inače bavi i njen suprug. Ta vrsta džiu-džica je nalik rvanju, objašnjava, koristi poluge i obaranja, a isključuje udarce.
„Kad te vide tako sitnu, neki odmah kažu: Pa gde ćeš ti u vatrogasce. To je taj vizuelni utisak, ali sam iznenađena kolegijalnošću na poslu u Novom Sadu. Ne mogu reći da sam odmah bila sto posto opuštena, ali pomogli su mi da to prelomim.
Dosta njih me podržava, daje mi vetar u leđa, okružena sam dobrim ljudima i dobijam priliku da naučim”, podelila je prve utiske.
U staroj zgradi u Ulici Vuka Karadžića, koju koristi novosadska vatrogasno-spasilačka brigada dok ne pređe u bolje uslove, prva žena vatrogasac dobila je svoju opremu za rad, posebnu spavaonicu za noćne smene i ženski toalet.
Ništa joj, kako napominje Danica, ne manjka i sve se rešava u hodu. U zgradi je inače još jedna žena koja se bavi administracijom. „Volela bih da u kolektivu bude još žena, da imam i koleginice vatrogasce”, kaže Danijela.
Predsednik Sindikata vatrogasaca Srbije Darko Jocić, vatrogasac iz Novog Sada, kaže za „Politiku” da žene rade u vatrogasnim brigadama u više mesta u zemlji, da ih ima u Beogradu, Boru, Kruševcu…
„Danijela je u Novom Sadu prva i mi ovde smo joj obezbedili uslove za rad. Ona insistira na tome da je ravnopravni član brigade i ja je tako i tretiram. Mnogi imaju predrasude oko toga da li je ovo posao za ženu, a moje mišljenje je da to jeste težak posao, ali i da svako u njemu ima svoju ulogu.
Meni je cilj da od svakog izvučem maksimum, šta god da je to”, navodi Jocić koji je novoj koleginici šef u smeni.
Uloge u vatrogastvu su različite pa tako postoje, navodi primer Jocić, navalni vatrogasci, tip koji je temperamentan, ulazi u požar, gasi ga, izlazi i time završava. Ali drugi tip će posle još polako istražiti okolo.
Možda je Danijelina prednost, kako sama kaže, u brzini i u tome što je sitnije građe. Izlazila je i u požare i u tehničke intervencije, a vatrogastvo doživljava kao posao gde svaka dojava budi adrenalin.
„Tehničke intervencije su nekad teže, jer tu vidite povređena lica, ali najveći je izazov da se osećaj koji daje adrenalin usmeri tako da se ljudima pomogne što pre”, kaže Santračeva.
