Prijateljstvo je most koji nas spaja i veže. Ali kada se prekine nema povratka. Saznala sam da je muž moje najbolje prijateljice bio neveran.
Dugo sam odlagala da joj kažem istinu. Bila sam prestravljena kako će reagovati. Bila sam svesna da će to uništiti njihov brak. Ali, ipak sam se osećala krivom što sam znala istinu, a nisam joj rekla. Osećala sam se kao da sam je izneverila, kao da nisam bila dobra prijateljica.
Pokušala sam da izbegnem razgovor s njom neko vrijeme, ali na kraju sam odlučila da ne mogu više izdržati. Nazvala sam je i pozvala je na kafu. Kada smo sedile za stolom, srce mi je lupalo tako jako da sam mislila da će mi iskočiti iz grudi. Nisam mogla pronaći prave reči. Ali, na kraju sam zatvorila oči, duboko udahnula i rekla sam joj da žurim, da ćemo se videti drugi put.
Nisam joj rekla da sam videla njenog muža na sajtu za upoznavanje i da se predstavljao kao slobodan muškarac.
Posle nekoliko meseci sam čula da je otišao da živi sa drugom devojkom. Ostavio je samu i na ulici. Ona nije imala rešenje, pa je počela da radi dva posla kako bi mogla da plati kiriju.
Sve je moglo drugačije da je saznala na vreme. Mogla je da pronađe stan, Da uradi nešto sisleno. Preuzela sam tu krivicu i prestala da se družim sa njom. Bilo mi je jako neugodno da je gledam u oči a da znam da sam toliko pogrešila.
Shvatila sam da je istina jedina i prava opcija.