Da kuća ne stoji na temeljima nego na ženi, priča je koju smo imali priliku da pročitamo na društvenim mrežama. Majka je jedna i ova žena je dokaz.
Tviter korisnica koja je imenovana kao "Mala baba" objavila je priču o svojoj baki kojoj se divimo zbog hrabrosti i lavovske borbe, ali i koja nas je rastužila u isti mah.
U vremenima koja su davno iza nas, bilo je teško prehraniti višečlanu porodicu, to znamo po pričama naših baka i deka. A prehraniti petoro svoje dece, samostalno i bez pomoći supruga je podvig koji zaslužuje orden.
- Kad je deda ostavio babu sa petoro dece jedno drugom do uveta i oženio se sa nekom drugom dosta mlađom od njega, baba je teškom mukom očuvala decu koja su bila više gladna nego sita. Do kraja života je nosila dedinu sliku u novčaniku i zvala svoje poznanice i sestre na kafu i kolače za sv. Luku, dedinu slavu. Kad su otac i stričevi porasli, promenili su prezime iz očevo Matić u babino devojačko Vučković. Niko od njih nije slavio očevu slavu, baba je umrla relativno mlada. Niko od njih odavno nije živ. Brat je staru ikonu pre nekog vremena stavio na zid, i tog dana ide u crkvu da upali sveće za pokoj duše mrtvima i za zdravlje živima.
Ono od čega je svima zastala knedla u grlu jeste činjenica da je baka bila ostavljena od strane svog supruga, u trenutku kada je imala petoro male dece. U nemaštnini, ali čestitim radom, ona je uspela da on njih napravi prave, valjane ljude.
Ubrzo su usledile ispovesti drrugih tviteraša, koje su pokazale sa kolikim požrtvovanjem i odricanjem su bake i majke sa odricanjem negovale i podizale generacije dece, ostajući same, da li zbog druge žene ili prerane smrti partnera.
- Baba ljudina, imao sličnu. Sa 26 ostala udovica, troje dece, jedno joj umrlo na rukama. Keva pamti oca, jedva, najviše momenat kad je umro, ostavilo doživotan trag. Baba umrla 2015-e, petoro unučadi, dva praunuka. Ujak i keva pored nje imali su sve, pored obične kršne Crnogorke - bio je jedan od komentara.
- Moja prabaka, rodila osmoro, dvoje umrlo u I Svetskom ratu, odgojila njih šestoro. Radila kao bolničarka, jednu smenu, drugu kao pralja u toj istoj bolnici. Pradeda dolazio jednom u 2 godine, pravio po dete I nestajao, a onda prestao I to. Do kraja nije dala na njega, čak ni rođenoj deci.
- Moja baka, troje dece je izgubila na porođaju. Rano ostala udovica, nije nasledila dedinu penziju. Ostala bez moje majke. Ceo život kuva na smederevcu, teško živi na selu, ali nju je odhranila njena bašta, malo živine, svinja... Baka je još živa. Stalno govori, da živimo pogano.
- Moja baba dvanaestoro dece. Četvoro otišlo na onaj svet kao mali. Od osmoro prezivelih moja baba imala nas dvadeset devetoro unuka i unuke. Moj otac troje dece tri unuka. Ja fala bogu dva sina jednu unuku, ali dace bog, biće ih još.
- Moja baba je sahranila desetoro dece, ni jedno nije zivelo duze od tri godine!Moj otac je jedino dete koje prezivelo! Baba je radila u rudniku antimona i uspela je cak i kucu da sagradi! Deda je umro pre mog rođenja bio je alkoholicar, otac ga se stideo!
Imate li vi neku bakinu priču da podelite sa nama?
BONUS VIDEO
