Volim da izlazim u kafiće sa društvom, ali ne volim da plaćam: Imam sistem kako da mi to svaki dan pođe za rukom

Imam 28 godina i radim u jednoj izdavačkoj kući za solidnu platu, živim sa roditeljima i mogu komotno da živim, kao i svi mladi u Beogradu. Volim lepo da se oblačim, a to ipak košta, Kada sam počela da radim, našla sam super ekipu u kolektivu, gde se svaki dan kafeniše, a posle posla idemo na piće, gde se družimo i dižemo atmosferu. Sve je to super, ali shvatila sam da mi previše novca ide na kafiće i restorane, a nisam htela da se odreknem tih izlazaka, pa sam rešila da izbegavam plaćanje koliko god mogu, a da drugi to ne primete.

Pitate se kako? Razvila sam pametan sistem.

Kako nas ima uglavnom 6-7, uvek neko plati sve i ja se jednostavno nikad ne nudim prva, dok se svi ne izređaju. Povremeno kažem da sam zaboravila novčanik ili da nemam keš, jer u lokalu gde pijemo kafe ne primaju kartice.

Ipak, posle posla idemo na piće i tu je račun mnogo veći, nezamislivo mi je da dam par hiljada dinara, iako i ja pijem koliko i drugi, nekada i više.

Jednom sam imala situaciju da posle 20-tak pića, kada je bilo vreme za plaćanje, svi su nekako iskulirali, i osećala sam da očekuju da ja platim, a to stvarno nije dolazilo u obzir, tih 6.000 dinara sam odvojila za džemper. Ipak, nisam želela da me otkriju i izvadila sam karticu da platim.

Međutim, kada je došao konobar, tri puta sam ukucala pogrešan PIN i blokirala je namerno. Tu sam se uhvatila za glavu i izdramila da ne mogu da verujem da se to desilo i da ne znam šta ću sad, tako da je na kraju platio kolega i još mi je pozajmio 2.000 dinara, dok ne rešim s bankom karticu.

Posle toga sam rešila da platim jednu turu, jer nisam želela da me otkriju i da izgubim društvo, ali nisam želela da se istrošim mnogo, ali morala sam da prežalim jednu crvenu. Zbog toga sam sledećeg dana napela da idemo na kafu i rekla da ih čekam u kafiću. Polako su stizali, i kada su došle dve koleginice i naručile svoje kafe, demonstrativno sam tražila račun uz teatralno: “Ja plaćam danas, devojke” i platila oko 600 dinara račun uz reči: “Moraću da izletim, imam poslovni poziv za 20 minuta, ali vi ostanite i uživajte”.

Posle toga sam bila mirna bar nedelju dana, a mislim i da su prećutno prihvatili da jednostavno ne volim da plaćam. Uostalom, i moje prisustvo nešto vredi, duhovita sam i umem da saslušam, tako da smatram da je za to mala cena što mi drugi plaćaju pića.

 

BONUS VIDEO