Ovo je priča Kate Zobaj iz Zagreba, koja je pobedila četiri raka, a susretala se za svakakvim poteškoćama kako bi njen život dobio smislenu formu. Svoju priču je poslala na sajt nismosame.com, a mi je prenosimo u celosti:
- Bila sam stara svega 16 godina kada sam iz jednog malog mesta u BiH došla u Zagreb i zaposlila se u Vinogradskoj bolnici na radnom mestu servirke. Nakon nekoliko godina prešla sam da radim u Dečji vrtić Pčelica, a potom, na suprugov nagovor, u Elektro-kontakt, na radno mesto sastavljača proizvoda. Kada su mi otkrili rak grlića maternice imala sam 31 godinu. Bila sam u šoku i panici. Najveća mi je snaga bila moja porodica: suprug i naši sinovi od kojih je mlađi tada imao šest godina.
Kada su mi 2001. otkrili tumor desne dojke samo sam rekla: „Bože pomozi mi, daj mi snage da izdržim.“ Deca i suprug ponovno su me tešili. Govorili su mi da sam hrabra i da ću i ovaj put sve izdržati. I taman kada sam shvatila da moram dalje kroz život, i pomirila se s tim da su mi dijagnostifikovane dve različite maligne bolesti, izgubila sam supruga. Umro je 2003. od raka želuca. Ponovno sam pala u depresiju, a zbog dece sam se trudila da ostanem pozitivna i nasmejana. Ipak sam im samo ja ostala.
Moj je životni put bio jako trnovit, no imala sam veliku volju za životom koja me je gurala napred. Sama sam sebi govorila: „Ja to mogu!“
Godine su prolazile, deca su narasla, stariji sin se oženio i podario mi tri prekrasna unuka.
Radila sam sve do 2009. godine kada sam otišla u invalidsku penziju. Nije dugo trajalo. Godine 2010. ponovno mi je dijagnostifikovan tumor na desnoj dojci pa sam morala na još jednu operaciju.
nismosame
I taman kad sam pomislila da je sve prošlo, pojavili su se problemi s grlom. Stalne upale, antibiotici, svakih 15 dana ostajala bih bez glasa. Sve je to trajalo godinama (od 2011.) ali lekar opšte prakse nikako me nije slao kod specijaliste. Tek 2017, na moj zahtev, dao mi je uputnicu te odlazim na Rebro. Lekar me odmah šalje na biopsiju. Nakon nekoliko dana zovu me da se hitno javim u bolnicu. Došla sam nasmejana, no doktor me je dočekao jako zabrinut. Vidim, sve nešto okoliša i onda mi kaže: „Gospođo, imate rak grla, moramo vas hitno operisati.“
Nakon te rečenice doživela sam šok koji ne mogu opisati. Srećom, sa mnom je bio sin koji me je ohrabrio i stalno ponavljao: „Majko, ti si jaka, šta si sve izdržala i ovo ćeš.“
Operisana sam u januaru 2018. Uklonjen mi je celi grkljan te sam dobila govornu protezu pomoću koje pričam.
Zamislite taj osjećaj, normalno govorite 57 godina i onda odjednom više ne možete govoriti.
Zahvaljujući mojoj upornosti i upornosti mog logopeda, profesorice Tamare Živković-Ivanović, ja danas pričam.
U tome mi je pomogla i moja pozitiva te podrška moje dece.
Svoju sam priču odlučila ispričati jer smatram da se u javnosti premalo govori o raku grla. Stalno spominjemo rak grlića materice, rak dojke, a o raku grla gotovo nema ni reči.
Ljudi malo znaju o toj bolesti pa se događa da me u tramvaju jako čudno gledaju, a kad progovorim u daljini čujem komentare da pričam kao robot. Zna se dogoditi i da se odmaknu od mene kad im se približim, kao da sam zaražena.
U početku mi je bilo neugodno zbog toga što me tako čudno gledaju, a sad sam se već navikla na komentare i poglede.
Prebolela sam četiri tumora, no ni jednom se nisam osećala tako stigmatizirano kao sada, nakon što sam operisala rak grla - završava svoju priču Kata.
