Pitanje koje je postavljeno na Redditu glasi: „Zanima me gde ljudi danas upoznaju svoju „osobu“ za ceo život. Kada, gde, i kako ste se upoznali? Koliko ste godina imali? A vi koji niste, da li imate potrebu da imate nekog svog na duge staze?“
Odlično je pitanje i može da služi kao smernica, ali za svakog važi nešto drugo. Ne postoji, iako bismo voleli, univerzalan recept za uspeh, naročito na ljubavnom polju gde su stvari jedva logične. Korisnici Reddita u Srbiji su bili velikodušni i podelili svoja iskustva i priče koje su veoma interesantne i dokaz da je moguće upoznati osobu koja će vam promeniti život na bolje i na mestima koje, možda najmanje očekujete.
- Ne možeš da znaš gde da upoznaš tako nekog, jednostavno treba da nastaviš da upoznaješ ljude dok ne naiđe neko. Nakon školefaksa je malkice teže da tako neko naiđe, a mesta 'za upoznavanje' tipa klubovi i ljudi koji se upoznaju tamo nisu baš za sve (kontam, da nisu za tebe ako ovo pitanje postavljaš). Bilo je dva kada sam mislio da sam upoznao srodnu dušu, ali vreme je pokazalo da ipak nisu bile to. A naravno da postoji potreba, jer bez obzira koliko ti je šarenolik socijalni krug, ne može da potisne taj tip usamljenosti – piše jedna osoba.
Istina, teško je upoznati ljude iako sada postoje razni kanali, a ljudi deluju nikada udaljenije. Nekada imam osećaj, da li ja sama ili ako posmatram nečiji razgovor, da ljudi niti slušaju, niti se fokusiraju na tu osobu, već samo „bla, bla“, radi reda vode razgovor. Pa, kako da upoznamo nekog ako nismo spremi i/ ili nemamo strpljenja da slušamo?
Zato nekad moramo da budemo maštoviti, a realno, to je i jedna od najboljih opcija.
- Rekla mi je "dečko, ti si gej" u decembru 2011. godine u Vinariji kod Brankovog mosta, nakon što sam propustio njenog druga da ode u muški WC, a ja otišao u ženski jer mi je trebala neka fora da je upoznam. Evo za mesec i po dana će biti 11 godina da smo zajedno, sad je stigao burek za doručak sto je naručila. Ako nemamo jogurt pašće mi mrak na oči.
- Ne postoji savet/ prečica/ univerzal/an pristup koji će te dovesti do toga da upoznaš svoju srodnu dušu jer smo svi različiti. Jedino je sigurno ako se izoluješ, ukanališ i ne upoznaješ nikog nigde da tad sigurno nećeš upoznati ni svoju srodnu dušu osim ako možda nije dostavljač(ica), ali i tad verovatno nećeš imati petlju da bilo šta kažeš jer nemaš kontakt s ljudima. Ja sam moju upoznao totalno slučajno, na dejting aplikaciji. Pre toga smo 20 godina živeli u komšiluku, na 50 metara vazdušnom linijom, ja sam poznavao njenog brata i najbolju drugaricu, ali prosto nikad se nismo sreli do tad. A i da jesmo, pitanje je da li bi kao mlađi "kliknuli" kao što smo kad smo se sreli jer smo sve to vreme bili u skroz nekim drugačijim životnim pričama – piše druga osoba.
Sad kad se prisetim, pre nekih, skoro 7 godina, svog dečka sam upoznala preko Tindera. Oboje smo izašli iz dugih veza, poprilično polupani, bez ikakve želje da se ponovo upuštamo na slično putovanje sa nekim. Rešili smo da budemo samo prijatelji sa beneficijama, nastavimo da se viđamo sa drugim ljudima, dakle, neobavezno. Trajalo je to nekih 3-4 meseca, dok nismo počeli da vodimo takve razgovore, da nismo znali da ućutimo. Volimo da kažemo da je to bio naš prvi „zajeb“, što nam je od starta komunikacija bila jaka. Sada je čelična. Seli smo da vidimo šta sada kada su se osećanja pojavila i odlučili smo da ne nastavimo dalje.
Bilo kako bilo, možda je prošlo 3 dana da se nismo čuli, a rastali smo se prijateljski, sa setom u očima, ali odlučni jer nismo bili spremni za obavezivanje. Ipak, kažu, da će ti život dati onoliko koliko možeš da podneseš, a ovde mislim, da iako nekada misliš da nisi sprema, može da se desi da jesi. Znate li za izraz „medeni mesec“ faza, ona prva tri meseca gde se na vezu gleda kroz ružičaste naočare i svaki dan je cveće i proleće? E kod nas i dalje radi 24/7 i to više nego tada. Ako bi nekoga trebalo da nazovem svojom srodnom dušom, onda je to definitivno on. Da nije bilo aplikacije koja nas je spojila, verovatno se nikada ne bismo upoznali iako smo se kretali u sličnim krugovima, ali uvek mimoilazili. Došlo je oboma najmanje kad smo očekivali jer nam je to poslednje bilo na pameti. Probleme rešavamo razgovorom jer smo mi protiv problema, a ne jedno protiv drugog.
Zato su svi ovi primeri legitimni. I svi ostali koji se ne nalaze ovde. Svako ima svoje iskustvo, koje samo ta osoba u potpunosti shvata, ali to ne znači da sva ova iskustva nemaju nešto zajedničko. Itekako imaju, a to je da niko nije planirao bilo šta.
- Lagano. Moja najbolja drugarica je upoznala svog dečka, sa kojim je 6 godina, na stolu u kafani. Pokušali su oboje da se popnu na isti sto mrtvi pijani... Lepota.
- Došla je na moj koncert sa drugaricom. Iz fazona sam joj na fon nalepio nalepnicu sa logom benda u kom sam tada svirao. Bez flertovanja, jer mi je pevač (patološki lažov lik) rekao da su oni zajedno (nisu bili). Posle par dana me zvala na kafu. 8 godina zajedno, u braku.
- Dopisivah se sa svojom prijateljicom s posla vezano za to kako je prošlo novogodišnje veče. Poslala mi sliku devojaka iz provoda na kojoj je bila jedna prelepa devojka. Ja naravno pitao ko je i da li je slobodna i ako jeste da joj ostavi moj broj, pa ako želi da se upozna sa mnom nek mi se javi. Upoznali se, karakterno kliknuli i zvao je da se useli kod mene nakon sedam dana veze i ona pristala. Danas smo u braku i uživamo u zajedničkom životu. Kad u poredim ovo sa nekim cimanjima i pričama za prethodne veze tačno mi bude jasno da nekad stvari trebaju da budu jednostavne. Edit za godine, tad sam imao 31 god.
- Pre 6 godina, u vozu, jer smo sticajem okolnosti istog vikenda išli svojim kućama kao studenti. Ona meni prišla, počeli da se družimo, 3 godine kasnije započeli vezu, ubrzo i zajednički život.
- Verovali ili ne, ali na badoou. Dopisivali smo se pola dana i ja osetio to je to baki odmah prelomio i pitao je da se vidimo i dan kasnije smo na dejtu koji se završio krindz neugodnim poljupcem i eto nas 4 godine kasnije, planiramo svadbu sledeće godine.
- Na poslu, preko mejla. Oboje smo imali 28. On je meni prvi poslao mejl sa nekim uputstvima, a ja sam bila u fazonu "koj' si sad pa ti i zašto mi pišeš", jer ne može neko tek tako da mi kaže zdravo i krene da naređuje, a da se nije objasnio. Svideo mu se odgovor, i otad smo počeli prvo da sarađujemo, pa da se i dopisujemo, a onda smo nakon nekoliko meseci izašli - u zoološki vrt, i on i ja prvi put u životu (ja nisam ranije jer sam znala da će mi biti žao da vidim one nesrećne životinje po kavezima). Bilo je leto, životinje umirale od vrućine i komaraca, a posetioci još i od smrada. Ideš kroz onu prašinčinu, znoj lipti, umireš od žeđi, životinje jadne pred lipsavanjem, a ti se smeješ kao budala i ne osećaš se jadno kao što bi da si normalan, jer si pored nekog ko je zadržao dete u sebi i pozvao te u zoološki vrt, i strpljivo ide za tobom svuda unaokolo znojav kroz prašinu, pa mu još i drago. Mislim da mi u životu nije bilo lepše ni na jednom sastanku. Venčali smo se nakon pet meseci veze, i evo se sad družimo sa prvim detetom.
Možda ovi primeri zvuče kao kliše, ali ja sam jedna od najmanje romantičnih osoba i svog princa na belom konju niti sam tražila, niti sam čekala, niti smatram da je on princ. To je rezervisano za bajke, a pravi život je ipak lepši. Bitno je da se krećete. Ako imate problem da priđete ljudima jer se bojite zbog bilo čega, probajte sa izazovom od 100 dana. Tokom svakog dana pitajte jednu osobu da izađe sa vama na sastanak, kafu, pivo, bioskop, šetnju, šta god. Ne obazirite se na negativne odgovore, bitno je da se probije led. Vežba je takva da bi trebalo samopouzdanje da vam skoči do plafona i sa razumete da pitati nekog jednostavno pitanje nije nikakav bauk. Činjenica je da će biti više negativnih odgovora, nego pozitivnih, ali hajde da se igramo. Bilo da je to neko na stanici, u prolazu, izlasku ili kafiću, priđite i promenite nešto, ali budite pristojni. Možeš ti to!
NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!
BONUS VIDEO
