Priča o devojčici sa potresne FOTOGRAFIJE: Većina me pita zašto sam bila gola, zašto sam plakala

To se dogodilo zahvaljujući fotografu Associated Press Niku Utu. Fotograf koji snimi njenu patnju kasnije će dobiti Pulicerovu nagradu. Fan Ti Kim Fuk se zove devojčica sa fotografije, godinama će mu zamerati. Danas je pak nešto drugačije.

Nik Ut nakon što je uslikao fotografiju, odvodi devojčicu i ostale osakaćene bebe u bolnicu. U kasnijem intervjuu, on se prisetio šta je Kim vrištala. "Nong kua, nong kua!" (prevruće, prevruće) i dalje mu odzvanja u ušima.

Profimedia

Šokantna slika se našla na naslovnoj strani Njujork tajmsa, iako su urednici dugo raspravljali da li da je uopšte objave. "Volela bih da nikada nije napravljena", kaže njena heroina skoro 50 godina kasnije.

- Sećam se 8. juna 1972. Videla sam avion, bio je tako glasan. Odjednom je sve okolo zapalo. Odeća mi je bila u plamenu, pogledala sam ruku – gori. Pomislila sam, 'O moj Bože, jesam li opečena?' Sa devet godina postala sam ratna žrtva. Uopšte mi se ne sviđa ova fotografija. Pitala sam se zašto me on slika dok sam bila u agoniji, gola - ispoveda se na snimku za CBS Docs iz 2020. godine.

Ovo nije prvi put da je ispričala svoju priču i verovatno će je ponovo ispričati.

- Imala sam 17 operacija. Moram da se nosim sa bolom svaki dan. Uporedila sam svoje ožiljke sa kožom bivola jer nemam pore i ne mogu da se znojim - kaže ona.

- Bila sam umorna od svega toga, u meni su se probudile mržnja, gorčina i bes. — Živela sam sa pitanjem: Zašto ja? Zašto mi se to desilo? – priseća se kako se osećala posle lične tragedije, priznavši da je 1982. želela da izvrši samoubistvo. Čeznula je da se njena patnja završi. I tada je pronašla Novi zavet u biblioteci u Sajgonu.

- U decembru iste godine postala sam hrišćanka. Vera mi je mnogo pomogla. Otkad verujem, moja lista neprijatelja se pretvorila u listu onih za koje se molim. Rekla sam sebi: 'Vau, Kim! Moliš se za svoje neprijatelje! To znači da znaš kako da voliš." Oprost je oslobodio moje srce. Oprostila sam svima zbog kojih sam patila - dodaje godinama kasnije sa osmehom na licu.

Ipak, najteži test za Vijetnamku bio je da detetu pokaže svoje ožiljke.

- Polako, polako, rekla sam mu da ih imam. Morao je da vidi i moju sliku. Dok ih je gledao, dodirnuo mi je rame i pitao: „Mama, da li boli?“, a onda me je poljubio na to mesto, priseća se.

Profimedia

Danas Kim radi sa decom koja su doživela slične tragedije jer zna kako im je. To nije samo fizički bol, već noćne more i traume.

- Većina me pita zašto sam bila gola, zašto sam plakala. Kažem im da je pala bomba i da sam imala opekotine. Pokažem im i ožiljke na leđima i onda me sažale. Grle me i ljube i govore mi da me vole - govori o svojim učenicima.

Za njih podržava izgradnju škola, bolnica i sirotišta.

- Ne radim iz obaveze ili osećanja misije, već iz ljubavi - ističe ona. Na pitanje šta oseća kada pogleda devojku sa fotografije, odgovara: „Zahvalnost“.