Molerka Merima Pavlović je naša Naj žena i deo je video serijala "Žene u muškim poslovima", koji se na našem sajtu emituju svake srede u 19.30.
Podelila je sa nama svoju priču i iskreno pričala o motivima zbog koji je počela da se bavi ovim poslom, s kakvim se sve predrasudama svakodnevno susreće i ali i otkrila tajnu kako u moleraju opstaje punih 27 godina.
Merima Pavlović (49), živi u Vrčinu, a radi u Beogradu i u okolini, ima dve ćerke i mnoštvo hobija.
I ništa ne bi bilo neobično da Merima nije počela da se bavi zanatom koji je do sada bio isključivo rezervisan za muškarce – krečenjem stanova i poslovnih prostora.
Sve je počelo devedesetijh godina, kada se Merima sa svojom porodicom iz Bosne doselila u Beograd i bila prinuđena da pronađe posao u tim teškim vremenima, da bi prehranila svoje dve maloletne ćerke.
Meri, kako je svi zovu, za sebe kaže da je samouka, nije pohađala školu za taj zanat i nije prolazila stučne obuke.
- Kada sam počinjala sa poslom pitala sam jednog prijatelja koji je kod kuće gletovao, on mi je pokazao kako se toniraju boje boje. Inače sama odem u farbaru i raspitam se u samom početku.
- Moja svekrva pokojna nažalost, rekla je "Kako ćeš ti, dete, ipak si žensko?". Ja sam sam joj samo rekla "Kevo, ja ću uspeti" - priča Merima.
I bila je u pravu.
Ona je uspela i punih 27 godina je ozbiljna konkurencija svojim muškim kolegama.
I zato se pitamo da li je podela na muške i ženske poslove argumentovana ili samo stereotipno opravdana?
Merima Pavlović razbija sve predrasude o tome šta žena treba da bude. Ona ruši pravilo koje nalaže da je posao molera namenjen isključivo muškarcima.
- Dešavalo mi se kad sam bila na skeli da je čuvar ušao i rekao "Šta si ti gore, da li si muško ili žensko?"
Onda sam ja njemu odgovorila "Po potrebi sam muško, po potrebi žensko."
S obzirom na to da je Merima skoro uvek u društvu svojih muških kolega, ponekad se dešavalo da oni izgube kontrolu u svom ponašanju i da njihovo ophođenje prema njoj sve samo ne kavaljersko.
- Obično se desi da se kolege ponekad izraze vulgarno, kao što pričaju muškarci sa muškarcima, ali ja im skrenem pažnju da sam ipak ja žensko, iako radim muški posao i onda se izvinu. To se desi da bude jednom u deset godina.
Žena koja radi na skeli svakako da privlači pažnju. Za Merimu ti izazovi nisu bili prepreka. Penjala se na skele visoke i po 13 metara.
- Najveći izazov mi je bio kad sam se prvi put penjala na skelu. Kako zakoračim nogom sve se ljulja. To mi je bio najveći strah da se ne prevrnem, ali i on je trajao nekih desetak minuta.
- Moj otac nije imao novca za lutke i Barbike. Mi smo se kao deca igrali sa kukuruzom i svilom, to su nam bile igračke.
Merima je detinjstvo provela u Bosni, a tamo je tradicija da žene kreče kuću običnim krečom dva puta godišnje.
- Kada je majka krečila kuću u običan kreč ja sam volela sa njom da mackam po zidu. Mene je sve zanimalo. Da li ću da vozim kombajn, da okopavam zemlju, da orem sa tatom ili kosim, da čuvam ovce, sve su to poslovi koji su mene zanimali.
-- Ja imam dve ćerke. Obe znaju i da gletuju i da kreče i da farbaju, iako studiraju i rade, svoj slobodan dan iskoriste sa mnom i tako zarade dodatni novac. I zato sam jako srećna što sam ih izvela na pravi put.