Stanje u Aušvicu bilo je svuda loše, ali je u porodilištu bilo ravno paklu. Odeljenje nije bilo opremljeno čak ni najosnovnijim sredstvima za medicinsku negu i Stanislava je morala da iskoristi su svoju domišljatost kako bi pomogla ženama da se što bezbednije porode. Uredila je da se kreveti trudnica u barakama pomere najbliže pećima i savetovala je ovim ženama da, koliko god to teško bilo, trampe svoje porcije hleba za dodatne čaršave kako bi, jednom kada se bebe rode, imale u šta da ih umotaju.
Ako majke nisu imale peškire ili čaršave, njihove bebe su umesto pelena koristile prljave komadiće papira.
- OKO 35 GODINA SAM RADILA KAO BABICA, A DVE U AUŠVICU, GDE SAM BILA I BABICA I ZATVORENICA. BILO JE DOSTA TRUDNIH ŽENA. BILA SAM BABICA ZA TRI VELIKE BARAKE – REKLA JE LEŠČINSKA.
Po njenoj tadašnjoj priči, barake su bile izuzetno dugačke, sa krevetima na sprat sa tankim i prljavim dušecima. Bilo je pretpano i zbog gužve su se žene sudarale nogama kad bi legle u krevete.
- U CENTRU BARAKA SU POSTOJALE PEĆI. TO JE BILO JEDINO MESTO GDE SU ŽENE MOGLE DA SE PORAĐAJU, ZBOG TOPLOTE, NARAVNO. VATRA SE PALILA SAMO NEKOLIKO PUTA GODIŠNJE. ZIME SU BILE IZUZETNO HLADNE. LEDENICE SU VISILE SA TAVANICE BARAKE – REKLA JE STANISALAVA.
Ona je bila jedina koja je smjela da donosi vodu za porodilje i novorođenčad. Kaže da joj je trebalo oko 20 minuta da donese samo jednu kantu vode. Što zbog njenje iscrpljenosti, što zbog hladnoće.
- KASNIJE MI JE POMAGALA JANINA VEGERSKA, KOJA JE BILA DOKTORKA, A BILA JE ZATVORENICA U SUSEDNOJ BARACI. BILA SAM SUOČENA I SA TIFUSOM, ALI JE NA SVU SREĆU DRUGA DOKTORKA IRENA BALOVNA PREUZIMALA ONDA MOJU DUŽNOST I LEČILA JE I MENE I PACIJENTKINJE – PRIČA LISČINSKA.
Hrabara babica je donela na svet preko 3000 beba u sredini punoj prljavštine, pacova, buba i bez vode.
- JEDNOM SU ME PITALI O BROJU PREMINULIH ŽENA NA POROĐAJU, KAD SAM REKLA DA NISAM IMALA TAKAV SLUČAJ, OSTALI SU ZAPANJENI, JER SU ZBOG USLOVA OČEKIVALI POZAMAŠAN BROJ – PRIČA HRABRA BABICA.
Do maja 1943. godine, sve bebe koje su rođene u Aušvicu su ubijane na najbrutalniji način, udavljene su u buretu.
- TA UBISTVA SU POČINILA SESTRA FANI I SESTRA KLARA. KLARA JE PRE MENE RADILA KAO BABICA, A U LOGOR JE DOŠLA ZBOG UBISTVA DETETA, A FANI JE BILA CRVENOKOSA PROSTITUTKA. ODMAH NAKON POROĐAJA, ODNOSILE SU BEBE U JEDNU PROSTORIJU GDE STE MOGLI DA ČUJETE BUĆKANJE VODE, ČAK SU NEKADA I SAME PORODILJE VIDELE STRAVIČAN PRIZOR DAVLJENJA NJIHOVIH BEBA U KANTAMA I BURADIMA. TELA DECE SU BACALA NAPOLJE, GDE SU IH JELI PACOVI. BILO JE STRAVIČNO – ISPRIČALA JE LISČINSKA.
Zatim se situacija malo promenila, i deca sa plavim očima i plavom kosom, su uzimana od majki i slali su ih u Nemčaku kako bi ih preobratili i isprali im mozak.
- SVAKI DAN STE MOGLI DA ČUJETE VRISAK NEKE OD MAJKI, KOJOJ SU ODUZELI DETE - REKLA JE LISČINSKA.
- MEĐUTIM, JEVREJSKA DECA NIKAD NISU ODUZIMANA, ONA SU I DALJE UBIJANA NA ISTI BRUTALNI NAČIN. SESTRAMA KLARI I FANI NIŠTA NIJE MOGLO DA PROMAKNE – NASTAVLJA HRABRA BABICA.
Uspavanka za kraj
- NAJTRAGIČNIJA MI JE PRIČA JEDNE ŽENE IZ VILNUSA. ODMAH NAKON POROĐAJA POZAVANA JE KAKO BI JE ODVELI U GASNU KOMORU. ONA JE UZELA I SAKRILA SVOJU BEBU ISPOD SVOJE ODEĆE, A ZAMOTALA JE U NEKI PRLJAVI PAPIR. POMERALA JE USNE NA PUTU KA SMRTI, KAO DA BEBI PJEVA USPAVANKU. SAMO KRUPNE SUZE SU JOJ CURELE NIZ OBRAZE. NIJE HTJELA DA GA OSTAVI NA MILOST I NEMILOST, VEĆ JE ODLUČILA DA ZAJEDNO ODU NA NEKO BOLJE MJESTO – ISPRIČALA JE LISČINSKA.
Sva djeca su rođena živa, a samo 30 njih je uspjelo da preživi.
NEKOLIKO STOTINA JE POSLATO U NJEMAČKU, A OSTALE BEBE SU UDAVLJENE U BURIĆIMA SA VODOM ILI SU UMRLE ZBOG HLADNOĆE I GLADI – KAŽE STANISLAVA.
Ona je bila “Majka” iz Aušvica
Drugi logoraši iz Aušvica su kasnije svedočili da je Stanislava noći provodila budna savetujući trudnice kako da što lakše prođu kroz porođaj i ceo Aušvic ju je zvao "Majka".
Stanislava Leščinska je oslobođena iz Aušvica nakon rata. O onome što je činila tokom godina rata, nije želela da javno govori jer je, kako je jednom prilikom rekla, sve to bili suviše bolno i strašno. Bila je samo jednom na susretu logoraša u Varšavi, srela se sa preživjelim nekim majkama i decom koje je spasla u Aušvicu, prenosi Istorijski zabavnik.
Neverovatna životna priča Stanislave Leščinske otkrivena je nakon objavljivanja Stanislavine kratke priče “Izveštaj babice iz Aušvica” neposredno pre njene smrti 1974. godine.
BONUS VIDEO
