Pešačila sam 12 kilometara: Devojku je porok zamalo uništio, život bi dala za kapljicu ovog ,,otrova"

Svaka zavisnost je priča za sebe. Teška, poražavajuća priča u kojoj glavni akter često vodi nevidljivu unutrašnju borbu kako bi ponovo ugledao svetlost.

Možda najrasprostranjenija vrsta zavisnosti u našem društvu je zavisnost od alkohola. Alkoholizam se po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. To je oko 10-15% punoletnog svetskog stanovništva (10% muškaraca i 3-5% žena). Stvarni broj alkoholičara je registrovani broj puta min. 5, navodi Stetoskop.info.

Alkoholizam je često zanemaren jer se neretko praktikuje u zabavnim, društvenim okruženjima gde je glavni cilj dobar provod, a sredstvo, tj. alkohol pada u drugi plan. Ipak ova vrsta zavisnosti može imati teške posledice, što dokazuje i priča TikTok influenserka Rajli (,,riwhey_orthehighway").

Rajli, sada bivša alkoholičarka, je u svom nedavnom video snimku objasnila na šta je bila spremna dok se borila sa alkoholizmu.

Spremna na sve

,,Putovala sam Rutom 66 sama, u punom jeku alkoholizma. Danas sam spremna da učinim bilo šta da ostanem trezna, jer dok sam bila u aktivnom alkoholizmu, bila sam spremna da učinim bilo šta da se napijem. Svaki put kad pomislim na priču koju ću vam ispričati, setim se onog TikToka koji ide: 'Koliko daleko bi vozila zbog tajnog viđanja?' A devojka kaže: "O, ja bih letela." Ja bih letela zbog alkohola. Ako sam letela, znači da je bilo alkohola," započela je Rajli svoju priču.

Shutterstock

Ona je objasnila da je alkoholizam lukav, zbunjujuć i moćan. Natera vas da radite stvari koje nikada ne biste radili, da kažete stvari koje nikada ne biste rekli, da budete neko ko nikada niste bili.

Priča

U trenutku kada se ova priča desila, Rajli nije imala novca, ni posao, niti bankovni račun. Nije čak imala ni auto.

,,Jedini način da se krećem bile su moje dve noge. A živela sam kod svojih roditelja. Šlag na torti: živela sam s roditeljima i sestrom. Cela porodica je znala da patim od alkoholizma, do te mere da sam počela neprekidno da se opijam — čim se probudim, čim idem na spavanje. Živela sam u maloj kamp prikolici na imanju svojih roditelja," rekla je Rajli.

Shutterstock

Njeni roditelji su bili normalni ljudi kad je piće u pitanju.

,,Imaju pravo da imaju alkohol u svojoj kući — to je njihova kuća. A moj alkoholizam je bio toliko težak da, ako su pravili koktele posle posla ili se opuštali subotom uveče, boca pića je morala da bude uz njih. Toliko sam bila zavisna. Nisu ispuštali alkohol iz vida jer su znali da ću ga popiti. Krili su ga od mene. A ja nisam imala ništa pametnije da radim. Gde da idem? Šta da kupim? Šta da radim? Ništa. Nisam imala ništa," objasnila je.

Nije mogla da se odupre

Rajli bi satima noću pretraživala kuću tražeći bocu. Ako je bila u njihovoj sobi, puzala bi po podu kao vojnik da je pronađe. Njihova kuća je bila oko kilometar udaljena od prodavnice alkohola.

Shutterstock

,,Kad sam se tek vratila kući i imala novca, išla bih peške do prodavnice i pila male flašice na putu nazad. Neke bih sakrila u pojas da moji ne primete. Mnogo toga. Ali ta prodavnica je uvek tražila ličnu kartu. A tada mi je stanje bilo užasno. Nisam imala novca. Odlučila sam da dam ličnu kartu prijatelju da ne bih mogla da idem po piće. Iako nisam imala para, delovalo mi je logično," rekla je Rajli.

Kriza

Kako je objasnila, to je trajalo možda 24 sata, dok nije počela da ima fizičke simptome krize.

,,Bila je subota ujutru. Roditelji su bili u dvorištu. Mama je prethodne večeri pravila koktele i boca je bila pored nje. Toliko je bilo loše da je morala da drži bocu na oku jer sam znala da je to jedini alkohol u kući. A nisam imala hrabrosti da samo priđem i uzmem."

,,Takođe, nisam imala ni novac ni ličnu kartu. Počela sam da paničim. Prvo što mi je palo na pamet bilo je: "Moram da nađem neki novac." Ušla sam u kuću i tražila po ćoškovima — četvrt dolara, dolare, nikle, dinare, pare. Sakupila sam možda oko 15 dolara u sitnini. Iskreno, verovatno sam nešto uzela i od sestre. Možda iz kasice. I ona je krila stvari od mene tada."

Shutterstock

Nekako je sakupila novac. Njena porodica je morala da krije stvari od nje jer su se bojali da će ih ukrasti ili zameniti za alkohol. I dan-danas je to boli, ali je zahvalna što je mogla da im se iskupi.

,,Shvatam da ne mogu da idem do one bliske prodavnice jer traže ličnu kartu. Onda se setim jedne prodavnice iz srednje škole — radila su dva čoveka, jedan je tražio ličnu kartu, drugi ne. Naravno, ta prodavnica je bila šest kilometara daleko, skoro pet."

Rajli je ispričala da su imali porodične prijatelje koji su imali bazen, a njihova kuća je bila u blizini. To je skraćivalo put za oko kilometar i po.

,,Otišla sam kod tate i pitala ga: ,,Hej, možeš da me odvezeš do te kuće? Hoću da se sunčam kraj bazena." On pristane.

Prepreke ne postoje

Devojka je imala osećaj da je univerzum pokušao da je spreči.

,,Jedva da smo krenuli, a put je već bio zatvoren zbog radova. I shvatim: moraću da prepešačim šest kilometara i možda me neće ni poslužiti. Ali bila sam toliko očajna da mi nije bilo bitno."

,,Tata me pita: 'Hoćeš da izađeš i nastaviš peške?' Ja sam rekla: 'Da, da, treba mi šetnja.'"

Shutterstock

I tako je krenula. Nije imala ni dobar telefon, već jednostavan model na kome je imala samo pesmu ,,New Light" od Džona Mejera. Tu pesmu je slušala ceo put.

,,Euforija koju sam osetila kad sam stigla — bio je tamo čovek koji ne traži ličnu kartu. Osećala sam se kao Napoleon koji se vratio s Elbe. Nema Svete Helene za mene. Neopisiv osećaj."

Ušla je unutra, birala, bila je spremna da izvadi svoju kesu s sitnišem.

,,Nije me bilo sramota. Računala sam svaku paru, svaki dinar. Nisam marila. Rekla sam sebi: 'Video je on i gore od ovoga,'" podelila je Rajli.

Manipulacija

Kupila je najjeftiniju votku i dvolitarsku bocu limunade.

,,Manipulacija — znala sam da porodica kod koje sam rekla da idem ima to piće. Tako da sam računala da neće ništa posumnjati ako se vratim s tim. Izašla sam iz prodavnice, otišla u neki zaklonjeni deo, otvorila flašu i pila koliko sam mogla. Polovinu limunade sam prosula, sipala votku unutra da izgleda neupadljivo. Na putu nazad opet sam slušala Džona Mejera i pomislila: 'Prepešačila sam 12 kilometara danas zbog alkohola.'"

Shutterstock

Rajli kaže da je bilo samo 50 šanse da će joj je prodati, ali je ona bez obzira na to bila spremna.

,,Ispod jednog podvožnjaka sam počela da plačem, sve me je preplavilo. Onda sam, kao i uvek, rekla sebi da preuveličavam. Imala sam te momente jasnoće kad bih pomislila: 'Rajli, ovo je stvarno loše.'"

Međutim, opet bi to potisnula čim bi alkohol počeo da deluje. Ali ponekad bi bila jako emotivna. To je bio jedan od tih dana.

Trezna

Rajli je danas trezna, ali to ne znači da nema teške momente. Otkrila je šta joj pomaže da ostane na pravom putu.

,,Kad mi se ne da da radim stvari koje mi pomažu da ostanem trezna, kažem sebi: 'Bila si spremna da prepešačiš 12 kilometara zbog alkohola. Možeš da nazoveš tri osobe. Možeš da meditiraš pola sata. Možeš da odvojiš vreme za svoju trezvenost'", istakla je.

 

 

Rajli je dodala da mora da koristi istu onu očajničku volju koju je imala za alkohol da bi ostala trezna, inače će verovatno opet pokleknuti. Kaže da joj to mnogo pomaže.

,,Uvek se setim tog dana kad popustim. Kažem sebi: 'Devojko, saberi se.'"

Influenserka je na kraju izrazila nadu da će njena priča nekome pomoći. To je, kako kaže, bio njen zadatak tog dana.

 

Bonus video: