Fusako Sano nestala je 13. novembra 1990. godine, nakon što se nije vratila kući posle škole. Imala je deset godina, pohađala je četvrti razred osnovne škole i živela u japanskom gradu Sandžo, u prefekturi Nigata, zajedno sa roditeljima, braćom, sestrom i bakom. Bila je dete iz stabilne i imućne porodice, a ništa tog dana nije nagoveštavalo tragediju.

Nakon nastave ostala je da gleda školsku bejzbol utakmicu, a zatim joj se gubi svaki trag. Kako se do večeri nije pojavila kod kuće, porodica je alarmirala policiju. Već narednog jutra započeta je jedna od najvećih potraga koje je grad ikada video. U akciji su učestvovali policija, volonteri, psi tragači i lokalno stanovništvo. Formiran je poseban tim od 107 ljudi, a više od dve hiljade Fusakinih fotografija zalepljeno je širom grada.

Uprkos ogromnom angažmanu, nijedan trag nije pronađen. Ispitivani su ranije osuđivani kriminalci, pregledana rizična područja oko škola, a u jednom trenutku razmatrana je čak i teorija da je devojčicu otela severnokorejska obaveštajna služba. Slučaj je vremenom pao u zaborav, a roditelji su ostali bez odgovora.

 

 

Istina je, međutim, bila jeziva.

Gotovo deset godina Fusako je provela u zatočeništvu kod Nobujukija Satoa, muškarca koji ju je oteo dok je sama hodala ulicom. Pretio joj je nožem, vezao je i zatvorio u prtljažnik automobila, a zatim je odveo u svoj dom u susednom gradu, udaljenom oko 50 kilometara. Živeo je sa majkom i godinama uspevao da krije devojčicu u sobi na spratu.

Fusako je bila vezivana, fizički zlostavljana, zastrašivana i držana u potpunoj izolaciji. Hranu je dobijala jednom ili dva puta dnevno, bila je neuhranjena i fizički iscrpljena. Zbog dugotrajnog vezivanja, mišići nogu su joj atrofirali, pa je jedva mogla da hoda. Higijenski uslovi bili su krajnje nehumani, a zdravstveno stanje se vremenom ozbiljno pogoršalo.

Otmičar je kasnije tvrdio da je želeo „prijateljstvo“, da sa Fusako nije imao seksualni odnos, već da je s njom razgovarao, davao joj knjige i stripove, pa čak je učio osnovnim veštinama. Ipak, to ne umanjuje činjenicu da je devojčici oduzeo detinjstvo i skoro deceniju života.

Fusako je pronađena tek 2000. godine, sasvim slučajno, kada su zdravstveni radnici došli u kuću zbog pogoršanog mentalnog stanja otmičara. Tokom intervencije, tada devetnaestogodišnja devojka izašla je iz skrovišta i razotkrila stravičnu tajnu.

Odmah je prebačena u rehabilitacioni centar, dok je Nobujuki Sato osuđen na 14 godina zatvora. Pušten je na slobodu 2015. godine, a dve godine kasnije pronađen je mrtav. 

Fusako se, s druge strane, povukla iz javnosti. Nikada nije davala intervjue, a prema dostupnim informacijama, kasnije se posvetila fotografiji, birajući tišinu umesto javnog života koji joj je jednom zauvek oduzet.