"Kada čuju čime se bavim, ljudi uglavnom žele da čuju priče. I uglavnom posle njih ne žele da mi pruže ruku, sve dok nisu sigurni da je sveže oprana", započinje svoju priču za The Guardian medicinska sestra sa ginekološkog odeljenja.
"Iskreno, imam pun kofer priča. Priče o misterioznim predmetima gurnutim na neobična mesta, o tetovažama za koje ne biste očekivali da ljudski prag bola može da istrpi, o tečnostima zbog kojih više ne jedem neke vrste sira i o ponekim bifurkativnim penisima (Guglajte to, slobodno. Osim ako ste na poslu. Onda nemojte), uglavnom, skoro svaki dan doživim neki otkačen slučaj.
Već 10 godina se bavim seksualnim zdravljem, prve dve tri smene su mi bile razrogačene oči, posle toga sam samu sebe iznenadila sa kakvom lakoćom pitam "da li ste nedavno koristili seks igračke i imali analni seks ili ručno zadovoljavanje?" Pitam to uz pokerašku facu.
Čekaonica mi je puna svakakvih ljudi. Od tinejdžera do staraca. I svi strepe zbog istih stvari: Hoće li me prozivati? Da li će se smejati mojoj golotinji? Da li imam neku zarazu? E, pa ovako:
Kao prvo, nije moje da vas ismevam ili da vam popujem. Došli ste po pomoć, to ćete i dobiti. Osim toga, kada vam je bila poslednja menstruacija i da li ste nešto negde stavili, a nije trebalo - dalje me ne zanima.
Nikada se, ikada, bez izuzetka neću smejati vašim genitalijama. Dovoljno sam ih videla da znam da smo svi jedinstveni. Niko nema savršenu donju frizuricu i idealan penis ne postoji. Ne, čak ni tvoj.
Da li ste se zarazili? Vrlo je moguće. Mnogi jesu. I tu moj posao postaje težak. U većini slučajeva nedelju dana antibiotika i 0 seksa u tom periodu i rešeno je, međutim, postoje i one bolesti koje nisu izlečive.
Reći pacijentu da ima neizlečivu bolest je težak izazov. Posebno kada znaš da će on to posle morati da kaže porodici i partneru. Mnogi ljudi se srame zbog svog seksualnog života i žele da čuju da li su normalni. Istina je da nema - normalnog.
Toliko sam se priča naslušala da mi je jasno da je ljudska seksualnost neverovatno kompleksna stvar. Još jedno nepisano pravilo je - kada sretnemo pacijente na ulici pravimo se da ih ne poznajemo.
Jedna od neverovatnih promena ove decenije je koliko je pornografija uticala na muškarce i žene. Pre deset godina je bilo retko videti žene bez stidnih dlačica, a kamoli muškarce. Danas je to, maltene, norma. Čini mi se i da većina ljudi ima analni seks. Ali to olakšanje kada kažem pacijentima - ako vam ne prija, recite da ne smete - je poražavajuća.
Skoro svi pacijenti su mi priznali i da su nekada pod pritiskom ili uticajem alkohola pristali na seks. Da mogu, u svakoj školi bismo pričali o značaju pristanka. Naravno, rekla bih i da medicinske sestre zaslužuju veću platu. Ali, sve dok je gonoreje - mi ćemo imati posao", zaključila je sestra.
