E, ljudi moji, mislite da se u porodici svi volimo? Ha, kad bi samo znali šta se sve krije iza zatvorenih vrata. Možda je sve krenulo okej, ali ova moja snaja? Pa, ona je prava maza, samo da ne kažem šta! Zamišljam samo kako je svuda priča: "A, ona je fina, ona je divna!" E pa, nije ni "fina", ni "divna"! I to što misli da zna sve o kući, to ne ide više. Svaka njena reč mi ide na živce. Toliko sam je trpela, a ona se ponaša kao da je ona ovde gospodar, a ja sam samo neki deo nameštaja. Nema šanse!
Znate šta je najgore? Kad ona uvek misli da je ona u pravu, a ja tu, sedim i trpim. Nikada, ali nikada nije spremna da popusti, ni da razmisli šta mi je to sve do sada bilo. A onda dođe i moment kad polako počnem da vidim da mi nešto ne štima. Ona je tu kao neki pametan savetnik, stalno nešto diriguje, kao da ona zna kako će mi život da izgleda, a pri tome još ni ne zna kako da opere sudove, pa je moj smušeni sin stalno brani!
Ali dobro, došlo je vreme da poludim. Prešla je svaku granicu, i onda se sve desilo u jednom trenutku. Nema više trpljenja! Da, jeste, otišla sam u novine i napisala: "Odlazim iz njenog života." Uglavnom, neko mora da je stavi na svoje mesto! I znate šta, nije to zbog toga što mi nije simpatična, već zato što mi više nije ferma. Šta ti je to? Ona meni, kad nije bilo frke, što nije pitala, kad mi je stalo, ništa. Niti misli da me razveseli, niti želi da me postavi na prvo mesto. Samo priča, ona ima svoja uverenja i to je to, a sve što sam joj ikada dala – sve je pogrešno!
Moram da kažem, bila sam na ivici. Počela je da se ponaša kao da je ona šef svih šefova i da je bolja od mene u svakom pogledu. I nisam želela više da trpim. Svi znaju da kad je svekrva ljuta, to nije šala, to je prava stvar! Zamišljam da je ona meni samo još jedan tanjir koji treba da iznosim, a ona čak ni ne zna koji je red za pranje!
E, pa da ne dužim – poludela sam i rešila da svi saznaju za sve to, jer tako to mora biti! Krenula sam sa „odricanjem“ preko novina, pa neka svi znaju. I tako je došlo, pa sad svi znaju da snaja nije baš onakva kakvom je želela da je vidi. Da sam čekala da je shvatim iznutra, bilo bi previše. Onda nije bilo više prostora, ništa! Poludim i kažem: "Nema više!"
A sad? Pa, to je bio poslednji udarac – nemam više snajku, nema više da mi držiš lekcije o životu. Poštovanja, to je ono što mi treba, a ovo što ona radi – to nije ljubav, to je samo manipulacija. Da li će biti bolje? Videćemo, ali zna ona da ovo nije bila šala!
