Ispovest studentkinje za iz Kabula koja je detaljno opisala događaje iz glavnog grada Avganistana pre nego što su ušli Talibani i pokorili njihovu prestonicu prenosimo u celosti:
- Juče rano ujutro sam krenula na nastavu. U jednom trenutku je iz studentskog doma istrčala grupa žena. Pitala sam šta se dogodilo, a jedna od njih mi je rekla da ih policija evakuiše jer su talibani stigli u Kabul te da će tući sve žene koje nemaju burku. Sve smo htele kući, ali nismo mogle da koristimo javni prevoz. Vozači nas nisu puštali u automobile jer nisu hteli da preuzmu odgovornost za prevoz žena. Bilo je još gore za žene iz studentskog doma, koje žive izvan Kabula i bile su uplašene i zbunjene oko toga gde trebaju da idu - napisala je ona za Guardian.
Ne propustite i ...
U međuvremenu, muškarci koji su stajali naokolo ismejavali su devojke i žene, smejući se našem strahu, tvrdi devojka.
- Idi i obuci svoju burku - rekao je jedan,a drugi je dobacio: „Poslednji su vam dani na ulici“, „Oženiću vas četiri u jednom danu - kazao je treći.
-Trebala sam da diplomiram, ali jutros je sve nestalo. Toliko sam dana i noći radila kako bih postala osoba kakva sam danas, a jutros kad sam stigla kući, moje sestre i ja smo prvo sakrile lične karte, diplome i svedočanstva. Bilo je to poražavajuće. Zašto bismo trebale da skrivamo stvari kojima bi trebalo da se ponosimo? U Avganistanu sada ne smemo da budemo poznati kao ljudi kakvi jesmo – piše studentkinja.
Shutterstock
- Osećala sam se kao da se više ne mogu glasno da se smejem, više ne mogu da slušam svoje omiljene pesme, više ne mogu da se družim sa prijateljima u našem omiljenom kafiću, više ne mogu da nosim svoju omiljenu žutu haljinu ili ružičasti ruž. I više ne mogu da idem na posao ili da završim fakultet na kojem sam godinama radila. Volim ida idem kod manikira. Danas, dok sam bila na putu kući, bacila sam pogled na kozmetički salon u koji sam odlazila na manikir. Prednji deo radnje, koji je bio ukrašen prekrasnim slikama devojaka, prebojen je belom bojom – piše mlada Afganistanka.
Sve što je mogla videti opisala je u tekstu, a ti su bila su „uplašena lica žena i ružna lica muškaraca koji mrze žene, koji ne vole da se žene obrazuju, rade i imaju slobodu. Umesto da stoje uz nas, oni stoje uz talibane i daju im još veću moć“.
Shutterstock
- Avganistanke su žrtvovale mnogo za ono malo slobode koje su imale. Bila sam siroče i tkala tepihe samo kako bih mogla da se obrazujem. Suočila sam se s brojnim finansijskim izazovima, ali sam imala puno planova za svoju budućnost. Nisam očekivala da će sve ovako da se završi. Sada se čini da moram da spalim sve što sam postigla u 24 godine svoga života. Imati bilo kakav lični dokument ili nagrade Američkog univerziteta sada je rizično; čak i ako ih čuvamo, nismo u mogućnosti da ih koristimo. Za nas u Avganistanu nema posla.Kad su se pokrajine jedna za drugom rušile, mislila sam na svoje lepe devojačke snove. Moje sestre i ja nismo mogle da spavamo celu noć, sećajući se priča koje nam je majka pričala o dobu talibana i načinu na koji su se odnosili prema ženama – napisala je ona.
