Verovanja o značaju različitih vrsta drveća prenose se još od starih Slovena, a mnoge od tih tradicija i danas se poštuju.
Na krov kuće često se stavlja čuvarkuća ili perunika, jer se veruje da štite od groma. S druge strane, bagrem se ne sadi blizu kuće zbog njegovog starog naziva „nerod“, a takođe se ne preporučuje kalemljenje bagrema.
Ako je neko drvo isečeno zbog sušenja ili ako korenje počinje da ugrožava temelje kuće, možda je vreme da se prepravi dvorište i odaberu biljke koje su naši preci cenili.
Orah se smatra nepovoljnom biljkom u dvorištu zbog svog korenja i senke koju baca na kuću, što može doneti nesreću i smrt.
Pre nego što zasadite cvetnice, trebalo bi prvo posaditi drveće i žbunje. Hrast lužnjak je idealan za ukrašavanje dvorišta zbog svoje razgranate krošnje i dubokog hlada. Pomaže mu blizina vode i simbolizuje dugovečnost.
Lipa je bila sveto drvo za Slovene zbog lekovitih cvetova. Pčelama pruža dobru pašu, a medovina je bila važan izvor slasti. Lipov ugalj koristi se za prečišćavanje vode, ali lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne direktno iznad prostora za sedenje.
Vrba je u prošlosti korišćena u obredima i kažnjavanjima dece, dok su vrbove grančice korišćene u ritualima kao što su Mladenci, Lazareva subota i Cveti. Kora vrbe je poznata po lekovitosti za prehladu.
Glog je poznat po svojoj lekovitoj moći za srčana oboljenja i ujedno je korišćen kao zaštita od vampira i demona. Ovaj žilav, listopadni žbun može biti beo, crn ili crven. Bobice se beru kada sazru i koriste za pripremu džemova, čajeva i sokova. Takođe je idealan za oblikovanje kao živa ograda. Prilikom sadnje, preporučuje se dodavanje kreča u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a plodove daje u jesen. Koristi se za ukrašavanje kuća za Đurđevdan i za pravljenje lekovitih preparata za Bogojavljenje, jer se veruje da drenov cvet pomaže deci da budu otporna na bolesti.
Jabuka je omiljeno voće koje se ne jede pre Petrovdana i često se koristi u svadbenim običajima. Srbi su tradicionalno kalemili jabuke, a domaća sorta petrovača, koja ima bujno okruglo stablo i plodove koji sazrevaju u julu, još uvek je popularna. Sadnice koštaju oko 200 dinara.
Šljiva je takođe bila važna za Srbe, a najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača, sačuvana je od davnina. Pokožica šljive sadrži visoko kvalitetna etarska ulja.
