Bosiljak, začinska biljka poreklom iz Indije, bila je veoma cenjena još u doba starih Grka i Vizantijaca, čiji su vladari uzgajali ovu biljku u svojim vrtovima. Otuda i naziv biljke - grčka reč "basileos" znači kralj. Na evropsko tlo dospeo je zahvaljujući moreplovcima.
Ova biljka je i danas visoko cenjena zbog svoje jedinstvene arome i široko se koristi u kuhinjama širom sveta. Farmaceutska industrija koristi bosiljak kako bi poboljšala aromu preparata sa neprijatnim ukusom i mirisom, dok se u prehrambenoj industriji često koristi za proizvodnju osvežavajućih pića i bombona.
Bosiljak može rasti tokom cele godine, ali je leto najbolje vreme za berbu, jer tada aroma dolazi do punog izražaja. Listovi bosiljka imaju gorko-ljut ukus i miris i bogati su esencijalnim uljima čija se koncentracija najviše nalazi u površinski vidljivim žilicama. Zato se preporučuje njihovo pranje pod blagim vodenim mlazom, bez trljanja. Takođe, bosiljak se ne preporučuje seći nožem jer fizički kontakt sa metalima može promeniti njegovu aromu i smanjiti kvalitet.
Pored svoje uloge u kulinarstvu, bosiljak je i lekovita biljka. Ima snažno antiseptičko dejstvo, eliminiše bakterije iz hrane i često se koristi za prirodno konzerviranje. Takođe, bosiljak utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, jača apetit i stimuliše rad organa za varenje. Bogat je vitaminima A, B3, B5, C i K, kao i mineralima poput kalcijuma, bakra, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma, cinka, mangana i selena.
U narodnoj medicini se koristi čaj od bosiljka, posebno kod upalnih procesa u želucu i crevima, kao i mokraćnih kanala, bešike i bubrega.
Recept za osvežavajući koktel sa bosiljkom:
Sastojci:
- 12 listova bosiljka
- 400 grama šećera
- 600 ml vode
- 2 dl votke
- 2 belanceta
- 3 limuna
Priprema:
