Nekada se u kuhinji ništa nije bacalo, pa ni masnoća koja ostane posle pečenja. Naše bake dobro su znale koliko kašika dobre masti može da promeni ukus jela. Danas uglavnom posežemo za suncokretovim uljem, puterom ili svinjskom mašću, a jedna stara namirnica gotovo je pala u zaborav. Reč je o guščjoj masti, koja se vekovima koristila u poljskim domaćinstvima, a sada ponovo privlači pažnju ljubitelja tradicionalne kuhinje.

Kada razmišljamo o tome na čemu ćemo pržiti krompir, dinstati luk ili pripremiti pečenje, retko kome prvo padne na pamet guščja mast. Međutim, u Srbiji je ona nekada bila sasvim uobičajena namirnica.

Guščja mast bila je popularna još od 17. veka, a naročito se mnogo koristila tokom socijalističkog perioda. Na njoj se pržilo, peklo i dinstalo, a u siromašnijim porodicama često je zamenjivala skuplji puter.

Vremenom su je potisnula jeftinija i dostupnija biljna ulja, pa se danas znatno ređe nalazi u kuhinjama.

Ipak, oni koji vole da kuvaju na starinski način imaju razloga da je ponovo probaju.

Krompir pečen na guščjoj masti ima posebnu koricu

Ako postoji jelo na kojem guščja mast posebno dolazi do izražaja, onda je to pečeni krompir.

Dovoljno je da krompir kratko obarite, ocedite, malo protresete u šerpi da mu površina postane hrapava, a zatim ga stavite u zagrejan pleh sa guščjom mašću.

Tokom pečenja stvara se lepa, zlatna korica, dok unutrašnjost ostaje mekana.

Guščja mast ima blag, ali prepoznatljiv ukus koji krompiru daje posebnu aromu. Zbog toga je mnogi kuvari rado koriste kada žele da običan prilog pretvore u nešto malo drugačije.

Odlično se slaže i sa pečenom šargarepom, paškanatom i drugim korenastim povrćem.

Dobra je i za meso, supe i domaća peciva

Guščja mast nije namenjena samo pečenju krompira. Može da se koristi za dinstanje luka, pripremu mesa, kao i za pojedina jela koja se dugo krčkaju.

Mala količina može da obogati ukus čorbe ili variva, naročito onih sa mesom i povrćem.

U tradicionalnoj kuhinji dodavala se i testu za hleb, kiflice i određene vrste peciva, jer doprinosi njihovoj mekoći i teksturi.

Zanimljivo je da ima blaži ukus nego što mnogi očekuju. Zbog toga ne mora da dominira jelom, naročito kada se koristi u umerenoj količini.

Da li je guščja mast zdravija od svinjske?

Guščja mast sadrži značajan udeo nezasićenih masnih kiselina, ali ima i zasićenih masti. Zato je ne treba predstavljati kao namirnicu koja je automatski zdravija od svih drugih masnoća.

Za svakodnevnu ishranu zdravstvene preporuke uglavnom daju prednost biljnim uljima bogatim nezasićenim mastima, poput maslinovog i ulja uljane repice.

Guščja mast može povremeno da se koristi zbog ukusa, ali i dalje je veoma kalorična, kao i druge masti.

Inače, u srpskoj narodnoj medicini nekada se koristila i za utrljavanje u grudi i leđa tokom prehlade. Međutim, nema pouzdanih dokaza da takav postupak leči respiratorne infekcije.

Gde može da se nabavi?

U Srbiji se guščja mast najčešće prodaje tokom jeseni, kada je i sezona pripreme tradicionalnih jela od guske. 

Kod nas nije toliko zastupljena kao svinjska mast, ali je moguće potražiti je kod proizvođača živinskog mesa, na pojedinim pijacama ili u specijalizovanim prodavnicama.

Može se dobiti i topljenjem masnog tkiva guske, uz lagano zagrevanje i ceđenje.

Ako volite stara, domaća jela, guščja mast može da bude zanimljiv dodatak vašoj kuhinji. Ne morate da zamenite ulje koje svakodnevno koristite, ali sledeći put kada budete pekli krompir ili pripremali meso, vredi isprobati ovaj gotovo zaboravljeni način pripreme. Možda vas baš taj ukus podseti na vremena kada se kuvalo polako, a ručak mirisao kroz celu kuću.