Upravo zbog te posebne simbolike, postavlja se važno pitanje: šta učiniti sa delom kolača koji nije pojeden tokom slave?

Najveća greška: Bacanje u smeće
Najveća i nažalost najčešća greška koju ljudi prave jeste da preostali, sasušeni slavski kolač bace u kontejner ili kantu za otpatke zajedno sa ostalim otpadom. Prema shvatanju tradicije i sveštenstva, bacanje osveštane hrane predstavlja veliki greh i izraz nepoštovanja prema blagoslovu koji je unet u kuću. Slavski kolač nikada ne sme završiti u smeću.

Deljenje sa komšijama i porodicom
Slavski kolač se po prirodi stvari ne čuva da stoji radi izgleda, već mu je svrha da se seče, deli i jede, jer se upravo kroz njegovo konzumiranje prima blagoslov u domu. Umesto da se prepusti propadanju ili, ne daj bože, baci, višak kolača ima svoje pravo, plemenito mesto.

Deljenje slavskog kolača komšijama duboko je ukorenjeno u našoj tradiciji i predstavlja izuzetno lep gest. Slava nikada nije bila samo uži porodični čin, već radost koja se širi na okruženje. Kada komšiji odnesete parče svežeg kolača uz malo slavskog žita, vi zapravo delite berićet i toplinu svog doma, jačajući dobrosusedske odnose.

Zamrzavanje za kasnije - ukoliko je ostala veća količina, kolač možete iseći na manje komade i zamrznuti. Kada poželite, izvadite ga, ostavite da se odledi i lagano podgrejete – zadržaće svežinu i moći će u potpunosti da se iskoristi.


Pravi smisao slavskog kolača ostvaruje se tek onda kada se on upotrebi onako kako je i namenjen – da bude podeljen sa onima sa kojima delimo životni prostor, u duhu zajedništva, zahvalnosti i poštovanja naših starih običaja.