Koliko ste puta spremali kolač i, onako usput, narendali malo limunove kore da lepše zamiriše? Ili isekli limun na kolutove i ubacili ga u čaj, zajedno sa korom? Tako su radile naše bake, tako radimo i mi. Ali malo ko se seti da pogleda šta piše na deklaraciji voća koje je kupio.

Upravo je jedna takva deklaracija izazvala veliku raspravu u Velikoj Britaniji. Na pakovanjima citrusa iz Lidla kupci su primetili upozorenje da kora nije pogodna za jelo, a fotografije su se brzo proširile društvenim mrežama.

Britanski „Gardijan“ istražio je šta se nalazi na kori limuna, pomorandži i limete i koliko o tome zapravo znamo.

Zašto limun u prodavnici izgleda kao da je tek ubran?

Sigurno ste primetili da limun u supermarketu često izgleda savršeno. Kora mu je sjajna, čvrsta, nema tragova buđi, a takav može da stoji danima.

Međutim, mnogi od tih plodova pre nego što stignu do naše kuhinje pređu hiljade kilometara.

Da bi izdržali transport i skladištenje, citrusi se često posle berbe tretiraju posebnim sredstvima protiv gljivica, odnosno fungicidima. Na koru se može nanositi i vosak koji pomaže da voće ne gubi vlagu i duže ostane sveže.

Među sredstvima koja se koriste nalaze se imazalil, tiabendazol i druge supstance čiji je zadatak da spreče pojavu buđi.

Njihova upotreba dozvoljena je pod propisanim uslovima, ali to ne znači da je svaka tretirana kora namenjena za rendanje i jelo.

Jedna rečenica na pakovanju podigla je veliku prašinu

Sve je počelo kada je korisnica Instagrama objavila fotografije deklaracija sa citrusnog voća iz Lidla.

Na njima je, uz nazive sredstava korišćenih nakon berbe, stajalo i upozorenje da kora nije za konzumaciju.

Kupci su se odmah zapitali šta to znači za sve one koji limun svakodnevno stavljaju u čaj ili koriste njegovu koru za pripremu kolača.

Iz Lidla su za „Gardijan“ objasnili da je upozorenje o nejestivoj kori dodato greškom i da proizvodi nisu promenjeni, niti je utvrđeno da ne ispunjavaju britanske bezbednosne standarde.

Međutim, podaci o sredstvima kojima je voće tretirano nisu bili izmišljeni. Upravo su oni otvorili mnogo šire pitanj, koliko pažljivo biramo limun čiju koru nameravamo da pojedemo?

Da li je dovoljno samo oprati limun?

Mnogi će reći: „Pa dobro, operem limun toplom vodom i sve je u redu.“

Pranje je svakako potrebno, ali ne uklanja nužno sve ostatke sredstava za zaštitu voća.

Sara Kompson iz britanske organizacije Pesticide Action Network upozorila je da pojedine supstance mogu da se zadrže u kori i da ih nije moguće potpuno ukloniti običnim pranjem.

Zato, ako na deklaraciji piše da kora nije za jelo, nemojte je koristiti za kolače, džemove ili druge recepte u kojima se konzumira.

Ni oznaka da je voće „bez voska“ ne znači automatski da nije tretirano drugim sredstvima.

Koji limun onda koristiti za kolače i zimnicu?

Ako vam je potrebna samo unutrašnjost limuna, operite ga pod mlazom vode, pa ga oljuštite ili iscedite.

Ali ako planirate da rendate koru za tortu, pravite kandiranu koru pomorandže ili je dodajete u džem, najbolje je da potražite voće čija je kora deklarisana kao pogodna za konzumaciju.

Dobar izbor mogu biti i sertifikovani organski limun i pomorandža, jer se u njihovoj proizvodnji ne koriste određeni sintetički fungicidi koji se primenjuju nakon berbe.

I organsko voće, naravno, treba oprati pre upotrebe.

Američka Uprava za hranu i lekove savetuje da se voće pere pod običnom tekućom vodom, bez deterdženta i sapuna.

Pogledajte etiketu pre nego što uzmete rende

Ne treba zbog ove priče prestati da jedete limun i pomorandže niti pomisliti da je svako voće iz prodavnice opasno.

Ali kada sledeći put budete spremali štrudlu, tortu ili domaći kolač i poželite da dodate malo mirisne limunove kore, pogledajte deklaraciju.

Ako kupujete voće na meru, a podaci nisu jasno istaknuti, pitajte prodavca da li je kora tretirana i da li može da se koristi u ishrani.

Jer nije isto kada limun iscedite u čaj i kada zajedno sa sokom u šolju stavite i njegovu koru. Ta mala razlika je nešto o čemu vredi razmisliti pre nego što naredni put posegnete za rendom.