Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) objavila je 29. septembra najnoviju računicu troškova grejanja za sezonu 2026/2027, a podaci pokazuju koliko način na koji koristimo električnu energiju može da utiče na kućni budžet.

Koliko košta grejanje na struju?

AERS je računicu napravio za prosečno izolovan stan od 60 kvadratnih metara, koji se tokom grejne sezone zagreva na 20 stepeni, 16 sati dnevno. Za takav prostor potrebno je oko 9.000 kWh energije tokom 180 dana grejne sezone.

Kada se za grejanje koristi TA peć, domaćinstvo bi tokom sezone potrošilo oko 102.700 dinara, ali postoji veoma važan uslov - TA peć treba puniti jeftinijom, noćnom električnom energijom. Upravo zbog toga način korišćenja TA peći može napraviti veliku razliku na računu.

Kaloriferi, kvarcne grejalice, uljani radijatori i druga klasična električna grejna tela veoma su praktični kada želite brzo da zagrejete jednu prostoriju. Problem nastaje kada rade satima. Kod klasičnih električnih grejnih tela električna energija se direktno pretvara u toplotu. Zbog toga dugotrajno grejanje većeg prostora takvim uređajima može značajno da poveća mesečnu potrošnju.

Prema poslednjoj računici AERS-a, direktno grejanje električnom energijom spada među najskuplje načine zagrevanja doma kada se koristi kao osnovni izvor grejanja tokom čitave sezone.

A šta je sa inverter klimom?

Kod klima-uređaja situacija je drugačija.

Inverter klima ne proizvodi toplotu na isti način kao obična električna grejalica, već funkcioniše po principu toplotne pumpe. Zbog toga za istu količinu potrošene električne energije može da obezbedi znatno više toplote nego klasična grejalica. Zato kvalitetna inverter klima, posebno tokom prelaznog perioda kada spoljne temperature nisu veoma niske, može biti vrlo efikasan način dogrevanja jedne ili nekoliko prostorija.

Koliko će klima zaista trošiti zavisi od više faktora, njene energetske efikasnosti, spoljne temperature, zadate temperature u stanu, izolacije, veličine prostorije i toga koliko često uređaj mora da radi punom snagom. Zbog toga nije moguće jednostavno reći da će svaka klima napraviti isti račun.

Šta je onda najbolje za dogrevanje?

Ako želite samo da brzo zagrejete kupatilo ili malu prostoriju na kratko vreme, mala električna grejalica može biti praktična. Za višesatno svakodnevno dogrevanje prostora prednost uglavnom imaju energetski efikasniji sistemi poput inverter klima, dok TA peć može biti povoljna opcija ukoliko se pravilno puni tokom niže tarife.

Najskuplja greška je ostaviti klasičnu električnu grejalicu velike snage da satima zagreva veliki ili loše izolovan prostor. 

Važno je imati na umu i da konačan račun za struju ne zavisi samo od uređaja. Potrošnja domaćinstva određuje i tarifnu zonu u koju ulazi, pa intenzivno korišćenje električnog grejanja može dodatno povećati trošak. AERS zato građanima savetuje da prilikom izbora načina grejanja obrate pažnju na energetsku efikasnost uređaja, ali i na izolaciju stana i kvalitet prozora.

Ponekad, naime, najveća ušteda ne počinje na termostatu – već na mestu kroz koje toplota izlazi iz kuće.