Poklopac se nadigao, pojavili su se mehurići ili je ajvar promenio izgled? Ne pokušavajte da proverite da li je zimnica dobra tako što ćete je probati. Evo kada teglu treba baciti i zašto ni normalan miris nije garancija bezbednosti.

Došlo je vreme kada se u špajzu polako ređaju tegle ajvara, turšije, kiselih paprika i ostale zimnice. Posle toliko pranja, pečenja, seckanja i kuvanja, nema lepšeg osećaja nego kada pogledate police i znate da ste nešto spremili za zimu.

Ali šta ako posle nekoliko nedelja primetite da jedna tegla izgleda drugačije od ostalih?

Poklopac je malo ispupčen, oko njega se pojavila tečnost ili se u ajvaru vide mehurići kojih ranije nije bilo.

Mnogi bi u tom trenutku uradili ono što su gledali od starijih: otvorili teglu, pomirisali je i uzeli sasvim malo na vrh kašičice da provere ukus.

Upravo to ne bi trebalo raditi.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da sumnjivu konzerviranu hranu nikada ne treba probati da biste ustanovili da li je bezbedna. Neke opasnosti ne mogu se otkriti ni po izgledu, ni po mirisu, ni po ukusu.

Prvo pogledajte poklopac

Ako se poklopac na tegli nadigao, ako je izgubio vakuum ili primećujete da sadržaj curi, to je ozbiljan razlog za oprez.

Obratite pažnju i na samu teglu. Pukotine, oštećenja i tragovi osušenog sadržaja oko poklopca mogu ukazivati na to da zatvaranje nije ostalo ispravno.

Kod zimnice koja je pravilno konzervirana i namenjena čuvanju na sobnoj temperaturi, poklopac mora da ostane dobro zatvoren. Ako se kasnije podigne ili popusti, takvu hranu nemojte koristiti.

Nemojte pokušavati da rešite problem tako što ćete samo ponovo zavrnuti poklopac.

Mehurići, pena i promena boje nisu za ignorisanje

Još jedan znak upozorenja jeste kada sadržaj tegle počne neobično da se ponaša.

Ako se pojavljuju mehurići koji ranije nisu bili prisutni, sadržaj curi, vidite penu ili tečnost šikne prilikom otvaranja, nemojte probati hranu.

Isto važi ako primetite neobičnu promenu boje, sluzavu površinu ili buđ.

Prema smernicama Nacionalnog centra za konzervisanje hrane pri Univerzitetu Džordžija, ovakve promene mogu biti znaci kvarenja konzervirane hrane.

 

Ipak, postoji važan detalj: nije svaka zimnica ista. Kod povrća koje se namerno fermentiše, mehurići mogu biti deo očekivanog procesa. Zato izgled treba procenjivati u skladu sa načinom pripreme, a ne prema jednom univerzalnom pravilu.

Ako je reč o gotovoj, zatvorenoj tegli koja je već ostavljena za zimu i počinje neobično da se menja, nemojte rizikovati.

Zašto nije dovoljno da zimnica lepo miriše?

Ovo je možda najvažnija stvar koju treba zapamtiti.

Postoji retka, ali veoma ozbiljna vrsta trovanja hranom koja se zove botulizam. Izaziva je toksin koji može nastati kada se određene namirnice nepravilno konzerviraju.

Problem je što se taj toksin ne može pouzdano prepoznati čulima.

Hrana koja ga sadrži ne mora da smrdi, da promeni boju ili da ima neobičan ukus.

CDC zato izričito upozorava da čak i mala količina takve hrane može biti opasna.

 

To, naravno, ne znači da je svaka domaća tegla ajvara opasna, niti da svaka promena izgleda ukazuje na botulizam.

Znači samo da gledanje, mirisanje i probanje nisu pouzdani načini da proverimo da li je sumnjiva zimnica bezbedna.

Posebno je važno kako je zimnica pripremljena

Sirće, so, odgovarajuća temperatura i pravilan postupak konzervisanja imaju svoju ulogu. Ali ne mogu se proizvoljno menjati od recepta do recepta.

Kod kiselog povrća važna je odgovarajuća kiselost. Zbog toga nije dobro smanjivati količinu sirćeta i povećavati količinu vode samo zato što vam je preliv previše kiseo.

S druge strane, povrće koje nije dovoljno kiselo zahteva drugačiji, provereni postupak konzervisanja ako je namenjeno dugom čuvanju na sobnoj temperaturi.

CDC posebno upozorava da se za konzervisanje namirnica sa niskom kiselošću koriste odgovarajući postupci pod pritiskom, dok se pravilno ukiseljene namirnice mogu obrađivati prema proverenim receptima namenjenim toj vrsti hrane.

Zato nemojte automatski primenjivati isti postupak na ajvar, turšiju, slatko i povrće u ulju.

A ako pravite zimnicu po porodičnom receptu, proverite da li su postupak konzervisanja i uslovi čuvanja odgovarajući baš za taj proizvod.

Šta da uradite ako sumnjate da se tegla pokvarila?

Najjednostavnije pravilo glasi: ako postoje jasni znaci kvarenja, nemojte jesti njen sadržaj.

Nemojte skidati samo gornji sloj buđi, probati ono što je ispod ili pokušavati da sumnjivu zimnicu spasete ponovnim kuvanjem.

Ako je sumnjiva tegla još zatvorena, nemojte je nepotrebno otvarati. Nacionalni centar za konzervisanje hrane savetuje da se takva posuda pažljivo odloži u čvrstu kesu, zatvori i baci. Za otvorene ili procurele sumnjive posude postoje posebna uputstva za bezbedno rukovanje i odlaganje.

Ako je neko već jeo sumnjivu zimnicu i dobije zamagljen ili dupli vid, otežano gutanje, nejasan govor, slabost mišića ili otežano disanje, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Botulizam je hitno stanje i ne treba čekati da simptomi sami prođu.

Kako da zimnica što duže ostane dobra?

Najviše možete da uradite još dok je pripremate.

Koristite zdrave namirnice, čiste i neoštećene tegle, odgovarajuće poklopce i proverene recepte. Posebno vodite računa o preporučenoj količini sirćeta i načinu termičke obrade.

Tegle koje su pravilno konzervirane i namenjene čuvanju van frižidera držite na hladnom, suvom i tamnom mestu, dalje od šporeta, radijatora i direktnog sunca. Na svaku napišite datum pripreme.

Kada otvorite teglu, stavite je u frižider i pridržavajte se preporučenog roka upotrebe.

I najvažnije: ako jedna tegla izgleda sumnjivo, nemojte žaliti trud i sastojke koje ste uložili.

Zimnica treba da nam olakša zimu, a ne da zbog jedne kašičice nepotrebno ugrozimo zdravlje.