Kad krene septembar, ja cveće više ne gledam isto kao usred leta. Dani su kraći, noći hladnije i tada polako počinjem da razmišljam šta ću sa biljkama koje su mi celo leto krasile terasu.

Neke jednostavno završavaju sezonu, a druge mogu lepo da prezime i dočekaju sledeće proleće. Samo je važno da se na vreme sklonе i malo drugačije neguju.

Muškatle ne ostavljam da ih uhvati prvi mraz

Muškatle kod mene obično cvetaju sve dok vreme dozvoljava, ali čim vidim da se približavaju prve ozbiljnije hladnoće, unosim ih unutra.

Najbolje im odgovara prostor u kojem temperatura tokom zime ostaje oko 5 do 12 stepeni. To može da bude zatvorena terasa, svetliji hodnik ili neka druga prostorija koja se ne greje kao dnevna soba.

Pre nego što ih unesem, skinem sve precvetale i sveže cvetove, kao i loše listove. Tada biljka polako ulazi u period mirovanja i više joj ne treba ni približno vode kao leti.

Ja tada zalivanje baš smanjim. Zemlja ne treba stalno da bude mokra, jer tokom hladnih meseci muškatla skoro i ne raste.

Petunije ne pokušavam da spasavam

Sa petunijama je druga priča. One su jednogodišnje biljke i kada završe cvetanje i potpuno se osuše, nema mnogo smisla unositi ih u kuću.

Tada ih jednostavno uklonim iz saksije. Često ostave seme, pa se narednog proleća pojavi poneka nova biljčica tamo gde je najmanje očekujete.

Kaktusi takođe traže mir

Kaktuse već početkom oktobra počinjem da zalivam mnogo ređe. Njima prija svetlo mesto gde temperatura ne pada ispod nekih 7 do 8 stepeni.

Ako ostanu u toplijoj i svetloj prostoriji, dovoljno je vrlo malo vode otprilike na dve nedelje. Sa kaktusima je zimi mnogo lakše preterati sa vodom nego ih ostaviti malo suvljim.

A dok jedno cveće sklanjam, drugo baš sada sadim

Jesen nije kraj za terasu i dvorište. Naprotiv, sada volim da posadim ono što će cvetati kada proleće stigne.

To su pre svega lukovice lala, narcisa, zumbula i krokusa. One prezime u zemlji, a onda nas na proleće prve obraduju.

Septembar je lep trenutak i za dan i noć, vresove, perene i hrizanteme.

Hrizanteme su mi posebno zahvalne jer cvetaju kada većina letnjeg cveća polako odustane. Vole sunce i rastresitu zemlju, mogu da budu i u saksiji i u bašti, a uz malo zaštite mogu da izdrže duboko u jesen.

Zato ja u septembru ne čekam da me prvi mraz iznenadi. Malo sredim muškatle, sklonim ono što je završilo sezonu i već napravim mesto za jesenje cveće. Tako terasa ne ostane prazna čim leto prođe.