Zaista deluje praktično, ali ima skrivene mane. Saznajte zašto brzo gubi svežinu, menja ukus i zašto se mnogi vraćaju kupovini cele vekne.

Već isečen hleb postao je standard u supermarketima. Parčići su uredni i jednaki, nema mrvica i nema potrebe za nožem. Na prvi pogled deluje kao idealno rešenje za brz doručak ili užinu. Ipak, sve više pekara i stručnjaka za čuvanje namirnica upozorava da ovakav hleb ima nedostatke o kojima se retko razmišlja.

Praktičnost dolazi sa svojom cenom. Problem ne leži u zabrani ili kvalitetu, već u samoj prirodi proizvoda nakon sečenja. Čim se vekna iseče, njen odnos sa vazduhom se menja, što direktno utiče na svežinu, ukus i trajnost. Čak ni kesa ne pomaže mnogo.

Svako parče već isečenog hleba ima otvorenu površinu kroz koju vlaga brže isparava. Zbog toga se meki deo suši i hleb brže postaje bajat. Kod cele vekne korica ima zaštitnu ulogu i značajno usporava ovaj proces.

Postoji još jedan, često zanemaren detalj. U zatvorenoj plastičnoj kesi može se stvoriti kondenzacija. Vlažna sredina pogoduje razvoju plesni, naročito ako se hleb ne pojede brzo. Što je više isečenih površina, veći je rizik od kvarenja.

Čuvanje u frižideru često ne pomaže. Mnogi pokušavaju da produže rok trajanja hleba hlađenjem, ali kod već isečenog hleba to retko daje rezultate. U kesi parčići nemaju mogućnost da dišu, pa mogu postati vlažni ili, suprotno tome, pretvrdi. U oba slučaja hleb završi u kanti, što znači i nepotrebno bacanje novca.

Isečeni hleb brzo gubi ukus i aromu. Tanko sečeni hleb jeste praktičan, ali upravo zbog toga najbrže gubi mekoću. Već nakon nekoliko sati može delovati suvo, a menja se i aroma. Tada se uglavnom koristi za tostiranje ili, ko ima vremena, za pravljenje prezli. Cela vekna, s druge strane, duže zadržava prijatan ukus i teksturu. Dok je većina korice netaknuta, unutrašnjost ostaje mekša i svežija.

Video: