Ne kupujte ove ribe! One su opasne po vaše zdravlje: Mogu izazvati upale, srčana oboljenja i loš holesterol

Riba, servirana sa svežom zelenom salatom ili povrćem kuvanim na pari. Zvuči ukusno; međutim, da li je riba koju svakodnevno jedemo zaista bogata nutritivnim vrednostima i ima tako veliki uticaj na funkcionisanje našeg tela? Ne nužno. Među najpopularnijim vrstama ribe, dostupnim u svakoj prodavnici, ima onih koje ne bi trebalo da jedemo. Zašto? A koji su rizici?

Ribu vredi jesti jer sadrži omega-3 kiseline, dobar je izvor vitamina D, E, A i onih iz grupe B, kao i minerala. Pored toga, zadovoljavaju potrebu za proteinima.

Koju vrstu ribe treba da jedete, a koje vrste treba da izbegavate?

Međutim, nije svaka riba dobra. Lista onih za koje stručnjaci preporučuju da ih uključe u ishranu uključuje, između ostalog: skušu, haringu, polak, bakalar, losos, smuđa, sardine i tunjevinu. Mnogo zavisi i od toga odakle dolazi riba. Oni sa Atlantika ili Pacifika su bolji jer sadrže manje žive. U isto vreme, prema Medonetu, odrasla osoba bi morala da pojede, na primer, desetak konzervi tunjevine da bi se otrovala ovim elementom.

Stvari su malo drugačije za buduće majke i žene koje planiraju trudnoću. Kako savetuju iz Instituta za majku i dete, trebalo bi ih ograničiti samo na mršave i nepredatorske ribe iz pomenutih Atlantskog i Tihog okeana, kao i Severnog mora. Čak i mala deca treba da jedu takvu ribu.

Pangasius

Kada jedemo ribu posebno nam je važno da sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina. Nažalost, pangasius ih praktično ne sadrži... Ova slatkovodna riba, delikatnog ukusa, veoma je popularna u Srbiji. U stvari, pangasius dolazi iz Vijetnama, gde se uzgaja u užasnim uslovima. Jedinke Pangasiusa su sve na veoma malom području, zbog čega nisu u stanju da se prirodno razmnožavaju. U tu svrhu, uzgajivači im daju posebne hormonske injekcije (sa horionskim gonadotropinom) i tove pangasiusa specijalnom hranom koja se sastoji od ribljeg brašna, soje i kasave. Efekti? Svi sastojci sumnjivog kvaliteta idu sa ribom u naš organizam.

Tilapija

Tilapija je takođe azijska slatkovodna riba. Veštački uzgajan u rezervoarima zagađene vode, takođe je punjena hormonima i sastojcima koji podstiču brzi razvoj. Tilapija sadrži velike količine arahidonske kiseline iz grupe omega-6, čiji redovni unos može izazvati upale, srčana oboljenja i starenje ćelija.

Nilski smuđ

Počnimo sa činjenicom da nilski smuđ ima nemasno meso, dosta proteina i bogat je vitaminom A. Međutim, osim ovih nekoliko prednosti (koje imaju i druge, zdravije ribe), sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina i ima veliku količinu palmitinske kiseline. Zvuči egzotično? Nažalost, ovaj sastojak doprinosi proizvodnji lošeg holesterola (LDL).

Butterfish

Potvrđeno je da leptir riba sadrži opasnu, tešku ili neprobavljivu oleinsku kiselinu (sadrži estre voska). Česta konzumacija Butterfisha može dovesti do dijareje, mučnine, pa čak i povraćanja.

Škampi

Uslovi u masovnom uzgoju škampa često su sporne. Pored toga, mnogi ljudi zaboravljaju da je očiste pre jela i dodaju škampe u jelo zajedno sa muljem u crevima (vidljiva tanka crna traka na leđima). Iako su škampi izvor proteina, oni takođe doprinose povećanju lošeg holesterola.

BONUS VIDEO