Postoji više vrsta, uključujući grmolike, zonalne, viseće muškatle i puzavice koje mogu ukrašavati zidove. Potiče iz Južne Afrike, a danas dolazi u raznim bojama: crvenoj, ružičastoj, ljubičastoj, beloj.
Muškatla ima mirisne, baršunaste listove, a može imati jednostavne ili pune cvetove. Umesto iz semena, uglavnom se razmnožava reznicama, najbolje u avgustu, kada su cvetovi najlepši. Mlade biljke se sade u mešavinu peska i treseta, ostavljaju na sunčanom mestu, a na proleće se presađuju u veću saksiju sa dobro dreniranom zemljom.
Za dobar rast muškatli važno je da imaju mnogo sunca, toplinu (iznad 13°C), povremeno zalivanje (kad je gornji sloj zemlje suv), i da se pri zalivanju pazi da voda ne dođe na listove ili cvetove, jer može izazvati truljenje. Preterano zalivanje može dovesti do sive buđi, a crveni rubovi listova ukazuju na to da biljci smeta hladnoća.
Redovno uklanjanje uvelih cvetova pomaže da se pojave novi.
Prihranjivanje (posebno fosfornim đubrivima s malo azota) važno je za mlade biljke i tokom intenzivne cvatnje, a radi se 1–2 puta mesečno.
Zanimljivo je da muškatle mogu da se zalivaju i mlekom, jer ono daje minerale koji jačaju biljku, poboljšavaju cvetanje i štite od štetočina. Zalivanje mlekom jednom nedeljno posebno ističe boju cvetova i jača biljku.
Bonus video:
Komentari (0)