Dobra vest je da postoje konkretni koraci koje možete preduzeti da prevaziđete pad u učenju i da ubrzate svoje učenje.
Tri najbolja načina da prevarite vaš mozak da brže nauči novi jezik:
Stvorite osećaj hitnosti
Česta žalba kada se uči novi jezik? Nedostatak vremena.
Nakon celog dana na poslu ili u školi, izlažući svoj mozak ogromnim količinama informacija, vaš mozak bi mogao po svaku cenu odbiti da uči novi jezik iz jednostavnog razloga – ne želi da troši dodatnu energiju!
Pa, kako uzvratiti?
Pridružite se stvarnom času sa ljudskim bićima.
Bilo koja klasa. Čas na mreži, lični čas ili subotnja radionica. Cilj je da vas neko drži odgovornim. Posvećenost pojavljivanju sa drugim ljudima, posebno sa razredom i nastavnikom, obezbediće zdrav stepen pritiska.
Pratite svoj napredak...i podelite ga
Da li ste ikada razmišljali da se snimite audio ili video kako biste pratili svoj napredak? Šta kažete na to da podelite svoj najnoviji esej, svoje najnovije pismo ili svoje omiljene izraze na društvenim mrežama? Postoji ogromna zajednica za učenje jezika na Tvitter-u i nekoliko Facebook grupa koje će vas držati i deliti.
Ne dajte svom mozgu šansu da pobegne od ciljanog jezika
Slušanje muzike na putu do škole ili posla, gledanje filmova ili Netflik emisija vikendom, čitanje časopisa tokom doručka ili objavljivanje na društvenim mrežama na vašem ciljnom jeziku su sjajni načini da počnete da postajete stvarni sa svojim učenjem.
Možete čak i da označite objekte po kući post-it beleškama na vašem ciljnom jeziku. Na taj način ceo dan ste izloženi novom rečniku. Cilj je poslati vašem mozgu poruku da morate koristiti ovaj jezik...jer je svuda oko vas.
Neka vaše učenje bude što ličnije
Naš mozak ima tendenciju da zaboravlja stvari koje nam nisu potrebne. Ili stvari koje smatramo nezanimljivim. U stvari, većina nas se žali da imaju loše pamćenje i da ne pamte novi vokabular, na primer, ali to je sasvim prirodno s obzirom na količinu informacija kojima naš mozak bombarduje svaki dan. Vaša misija? Prevariti svoj mozak da poveruje da su ove strane reči smislene, neophodne i lične.
Koristite svoje fotografije
Kada sledeći put budete pravili fleš karticu za reč „pas“ na španskom, francuskom ili nemačkom, znajte da je veća verovatnoća da će vaš mozak zapamtiti reč ako uslikate svog kućnog ljubimca, a zatim je koristite kao lice kartice, umesto da koristite ekvivalentni prevod na engleski, na primer.
I to na svom pametnom telefonu je super jednostavno – instalirajte besplatnu aplikaciju za fleš kartice kao što je Kuizlet ili AnkiApp i otpremite svoje fotografije.
Izaberite ključne izraze preko lista
Umesto da pamtite liste vokabulara, birajte reči koje su relevantne za vaša životna iskustva, rutine i odnose.
Na primer, uobičajeno je da naučite reči za različite poslove kada počnete da učite novi jezik. Umesto da pamtite beskrajne liste radnih mesta, počnite sa svojim poslovima, poslovima vašeg partnera, roditelja ili najboljeg prijatelja! Mnogo je verovatnije da ćete koristiti ono što ste naučili i stoga ga pamtite duže.
Pišite o sebi što pre
Koristite novi rečnik da biste govorili o svom životu i da biste objasnili svoja osećanja, mišljenja i ličnu priču, umesto da se držite opštih primera iz udžbenika. Ono što vidite u udžbenicima je početna tačka vašeg učenja, a ne krajnja tačka – krajnja tačka je zapravo korišćenje jezika u stvarnom životu i na način koji je prirodan i koristan.
Naučite da ponavljate na način koji zaista funkcioniše
Neki ljudi mogu živo da se sete čitavih tabela engleskih ili španskih glagola koje su naučili u srednjoj školi. Međutim, zamolite ove ljude da ih spoje, koriste u kontekstu ili primene dok pričaju priču... i tada ćete razumeti zašto ponavljanje radi ponavljanja nije uvek najbolji put.
Iako učenje kroz ponavljanje ima svoje prednosti, tajna nije u zgušnjavanju. Efikasno se ponavlja.
Upoznajte se sa razmaknutim ponavljanjem
U svojoj knjizi Fluent Forever: Kako naučiti bilo koji jezik i nikada ga ne zaboraviti, poliglota Gabrijel Vajner uvodi nas u tehniku razmaknutog ponavljanja za učenje drugog jezika. Umesto da trpate i nikada više ne gledate svoje materijale, cilj je da se rečnik ponavlja s vremena na vreme, u dužem vremenskom periodu i u dužim intervalima.
Cilj je da izložite svoj mozak ciljnom jeziku baš kada treba da ga zaboravi. Kako Viner kaže: „U periodu od četiri meseca, vežbajući 30 minuta dnevno, možete očekivati da naučite i zadržite 3600 fleš kartica sa tačnošću od 90 do 95 procenata“. Računajte na nas!
Budite više vizuelni
Sećate se šta smo ranije rekli o personalizovanju vašeg učenja korišćenjem sopstvenih fotografija na fleš karticama?
Ne samo da korišćenje sopstvenih slika pomaže vašem mozgu da bolje zapamti stvari, već i jednostavan gest traženja strane reči na Google slikama i čuvanja jedne od slika na telefonu da biste je koristili kao fleš karticu zaista može pomoći u pamćenju. Pokušajte da koristite sopstvene prilagođene kartice sa zabavnim slikama, mestima koja poznajete, porodičnim odmorima ili licima voljenih osoba. Sigurno ćete ih bolje zapamtiti nakon nekog ponavljanja nego koristeći samo reči!
Ponovite i odmah primenite ono što naučite
Podsećanje na čitave liste glagola nije isto što i znati kako ih primeniti, a naš mozak će verovatnije zapamtiti stvari nakon što ih upotrebimo u stvarnim razgovorima.
Primena onoga što ste naučili u razgovoru sa nastavnikom, kolegom ili grupom je ključna, jer spoljna nagrada održava naše učenje. Takođe možete da vežbate da pišete istu reč u najmanje deset različitih rečenica čim je naučite – ponavljanje u kontekstu ne samo da će vam pomoći da zapamtite, već će vam pomoći i da shvatite ono što ste upravo naučili.
