27. januara proslavlja se Sveti Sava, narodski rečeno Savindan, najčešće kao školska slava.
No, iako je uradio mnogo toga na prosvećivanju i lečenju stanovništva ovaj svetitelj zadužio je Srbe na još mnogo načina, od kojih su neki prerasli u pravu legendu. Pa je tako nastao i običaj da za ovog sveca jedemo perece.
Shutterstock
Prema jednoj legendi, Sveti Sava je stupio u pakt sa đavolom kako bi se izborio da na svakom domaćinskom srpskom stolu bude hleb kao obavezan deo obroka.
Osim toga, u srpskoj tradiciji je usvojeno da se za Svetosavsku trpezu pripremaju perece. Evo zašto je to tako:
- U srednjem veku su perece najtešnje povezane s hrišćanskom simbolikom – od ruku sklopljenih u molitvi do tri prazna polja koje formira testo oblikovano u labav čvor, a koje predstavljaju Sveto trojstvo. Samo ime na nemačkom, „pretzl“, izvedeno je iz latinskog „bracellus“, za narukvicu, ili „bracchiola“, za male ruke, ručice. Ova vrsta peciva dominira nemačkom pekarskom tradicijom, a prema predanju, Srbi u Banatu usvojili su je kad su se na to područje, kojim je sve do 1944. dominiralo nemačko stanovništvo, doselili nakon pada srpske srednjovekovne države. Predanje kaže da im je bilo zabranjeno da javno slave krsnu slavu, pa su posredovanjem pereca, koje su navodno odmenile slavski kolač, iako o tom procesu nema nikakvih sačuvanih istorijskih dokaza, našli način da tu tradiciju sačuvaju - ispričala je Tamara Ognjević istoričarka umetnosti za portal Žena.rs.
Shutterstock
Postoji verovanje i dokazi da perece potiču iz nemačke kunjinje, ali su usvojene kao deo naše tradicije
- Čini se, ipak, mnogo verovatnijim da im se dopala praksa nemačkog stanovništva da perecama daruju najmlađe za Uskrs, pa su je „pozajmili“ i povezali sa sopstvenim verovanjima i običajima. Dodatno je zanimljivo da se sa ovim običajem darivanja dece perecama za Svetog Savu, 27. januara, najčešće srećemo u tradiciji banatskih Srba, dok je u Bačkoj i Sremu gotovo nema, baš kao što je nema ni u drugim delovima Srbije, s ove strane Save i Dunava. Kada se ima u vidu da upravo Srbi tokom ustanka protiv Turaka u Banatu u 16. veku na svojim zastavama nose lik Svetog Save, te da su u znak odmazde upravo zbog ove bune spaljene svetiteljeve mošti na beogradskom Vračaru, onda priča o Svetom Savi i perecama dobija još jednu zanimljivu dimenziju. Kako god, praksa je lepa, a živo dopunjavanje legendi o najslavnijem srpskom svetitelju samo pokazuje koliko je njegov duh prisutan u narodu iz kojeg je potekao - rekla je Tamara Ognević.
Recept za perece koje se pripremaju za Svetog Savu
- toplo mleko 2 dl
- brašno 500 g
- šećer prstohvat
- kvasac 25 g
- ulje o,5 dl
- žumance 1
- so 1/2 kašičice
- Slani preliv
- brašno 1,5 kašika
- so 1/2 kašike
- voda po potrebi
Shutterstock
1. U mlako mleko rastopiti kvasac, dodati šećer i 2 kašike brašna i ostaviti da se malo nadigne, oko 10 minuta. U nadošli kvasac dodati žumance, ulje i brašno, pa umesti fino glatko testo da se nelepi za ruke. Ostaviti testo na toplom da miruje 30 minuta. Od naraslog testa kidati manje komadiće, rastanjiti prstima u dugačak štapić, a zatim oblikovati perece, pa slagati u pleh obložen pek papirom. Tako oblikovane perece ostaviti da još malo narastu taman dok se rerna ugreje na 200 stepeni.
2. Pre nego što se stave, premazati umućenim belancetom (četkicom je najbolje premazati). Perece peći 15 minuta da dobiju blago žutu boju. Za to vreme pripremiti slani preliv. Pomešati so i brašno, pa dodavati vodu da se dobije gustina kao za palačinke, da nema grudvica. Pri kraju pečenja, čim pereci dobiju lepu boju, izvaditi iz rerne, išarati slanim prelivom i vratiti još 2-3 minuta da se preliv osuši. Prijatno!
