Nekada su žene na Balkanu, naročito po selima u Bugarskoj i okolini, bile čuvari starih običaja i verovanja. Prenosile su ih s kolena na koleno, i svaka od njih je imala poneki ritual za zdravlje, ljubav ili blagostanje u kući. Takve priče i dan-danas privlače pažnju, jer podsećaju na vreme kada se život oslanjao i na molitve, i na male, simbolične čini.
Posebno su bile poznate žene koje su, poput čuvene Babe Vange, verovale da reči imaju snagu i da misao može da prizove dobro. Zato su mnoge od njih uoči petka imale svoj mali ritual za novac – pre nego što bi legle na spavanje, zamišljale su određenu svotu i šaputale kratku molitvu. Verovalo se da će ih prve zrake sunca „čuti“ i doneti im sreću.
Slični običaji su postojali i kada je reč o kućnoj zaštiti. Žene bi blagosiljale prag svetom vodom i tihim rečima prizivale mir i blagostanje. Govorilo se da tako zatvaraju vrata pred nesrećama i zlim namerama, a otvaraju ih za zdravlje i napredak.
Postojale su i zavere za ljubav – ne nužno opasne ili mračne, već jednostavne molitve u kojima se prizivala pažnja voljene osobe. Nekada su koristile fotografije, sveće ili samo sopstvenu veru, a verovalo se da snaga želje može „omekšati“ tuđe srce.
Iako danas ove priče više posmatramo kao deo kulturne tradicije nego kao stvarni recept za sreću, one ostaju važan deo sećanja na žene koje su nosile kuću, porodicu i verovanja prošlih vremena. Njihovi rituali govore o ljudskoj potrebi za nadom, sigurnošću i željom da se život makar malo upravlja u pravcu blagostanja.
Možda vas zanima…
povezane vesti
