Septembar označava početak jesenjih radova u bašti, a mnoge biljke, uključujući paradajz, tada počinju da usporavaju rast. Nakon meseci cvetanja i sazrevanja plodova, paradajz krajem leta često izgleda iscrpljeno, a prinos se smanjuje. Ipak, iskusni baštovani tvrde da se jednostavnim postupkom može produžiti sezona berbe sve do prvog mraza.
Prema savetima Džima i Meri Kompeti sa portala This Is My Garden, paradajz se u ovom periodu može „osvežiti“ ciljanom prihranom. Ključ je u tome da se biljke više ne podstiču na rast lišća, već na cvetanje i sazrevanje plodova. To znači da je naglasak na fosforu i kalijumu, a ne na azotu.
Dok azot u proleće i rano leto pomaže razvoju stabljike i lišća, u septembru može štetiti jer podstiče bujanje zelene mase umesto stvaranja cvetova i plodova. Fosfor, s druge strane, jača koren i poboljšava cvetanje, dok kalijum utiče na veličinu, kvalitet i brzinu sazrevanja paradajza.
Stručnjaci zato preporučuju korišćenje tečnog đubriva sa nižim udelom azota, a višim fosfora i kalijuma u odnosu N-P-K. Još je važnije pridržavati se pravila „malo, ali redovno“. Umesto pune doze sa uputstva na pakovanju, dovoljno je primeniti polovinu preporučene količine, i to na svakih pet do sedam dana.
Inače, azot (N) daje biljci „zelenu snagu“ jer podstiče rast lišća i stabljike. Fosfor (P) jača koren i podstiče stvaranje cvetova, dok kalijum (K) obezbeđuje kvalitetnije, veće i brže sazrevanje plodova, kao i veću otpornost biljke. Kada je reč o odnosu N-P-K, to znači da, na primer, ako na vreći đubriva piše 10-5-15, ono sadrži 10 odsto azota, 5 odsto fosfora i 15 odsto kalijuma.
