Kada zakoračimo u kasno leto, priroda nas nagradi jednim od svojih najlepših plodova – sočnom smokvom. Na prvi pogled skromna, ova voćka u sebi krije pravo bogatstvo ukusa i hranljivih materija. Nije slučajno što je kroz istoriju bila simbol plodnosti, blagostanja i užitka.
Smokve najviše rastu u mediteranskim zemljama – Grčkoj, Turskoj, Italiji, Španiji, ali i u Dalmaciji i Crnoj Gori. U Srbiji se uspešno gaje u zaklonjenim dvorištima. Na svetskom nivou, najveći proizvođači i potrošači smokava su Turska i Egipat, dok se u Grčkoj i Italiji smatraju gotovo svakodnevnim voćem.
Zahvaljujući obilju prehrambenih vlakana, smokva podstiče dobru probavu i daje osećaj sitosti, bez nepotrebnog opterećenja želuca. Bogata je mineralima poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, koji su ključni za zdravlje kostiju, mišića i pravilnu regulaciju krvnog pritiska.
Sveža smokva sadrži polifenole i vitamine koji pomažu organizmu da se bori protiv slobodnih radikala i usporava procese starenja. Upravo zbog toga, mnogi nutricionisti smokvu svrstavaju među voćke koje doprinose dugovečnosti – nije slučajno što je često nalazimo u ishrani naroda sa Sredozemlja, koji važe za najzdravije i najdugovečnije u Evropi.
Stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede od dve do četiri smokve – to je količina koja telu pruža optimalnu dozu vlakana, vitamina i minerala, a ne donosi višak prirodnih šećera.
Najlepše ih je jesti sveže ubrane, kada su mesnate i sočne, sa tankom koricom koja daje poseban šmek. Ipak, mogu se kombinovati i sa jogurtom, sirom, orasima ili ubaciti u salate – spoj zdravlja i užitka na tanjiru.
