Uz to, plastičnu ambalažu za jednokratnu upotrebu po pravilu ne bi trebalo čuvati, a na neke oznake valja obratiti posebnu pažnju.
Plastična ambalaža za pakovanje namirnica i pića koja konzumiramo u određenim u uslovima može biti štetna po naše zdravlje. Ipak, budući da se redovno testira, rizik je minimalan.
Oprez je, međutim, potreban zbog moguće greške u tehnološkom postupku proizvodnje, zbog pogrešnog odabira vrste plastike za pakovanje pojedine vrste hrane, neadekvatnog rukovanja plastičnom ambalažom, kao i neispunjavanja funkcije ambalaže na pravi način. U tim slučajevima određeni spojevi iz ambalaže mogu preći na hranu i, ako smo im izloženi dugoročno, mogu biti štetni.
Taj prelaz iz plastične ambalaže u hranu zavisi od niza faktora, kao što su temperatura i vreme neposrednog dodira ambalaže sa hranom, ali i od vrste hrane. Na primer, ako kiselu ili masnu hranu pakujete u kutije od sladoleda, štetni spojevi iz ambalaže mogu preći u hranu, što može promeniti kvalitet hrane, njen ukus i miris.
Plastične posude inače nisu najbolje rešenje za držanje hrane jer svaki put kad nešto stavite u nju, malo plastike pređe i na hranu, to jest vodu. A to onda lako završi u organizmu. Ipak, naučnici se i dalje raspravljaju da li je ovo opasno za ljude ili ne, pa tako neki upozoravaju da plastične posude sa oznakama 3, 7, PVC i PC treba izbegavati. Oni zaključuju da je hranu najbolje čuvati u vakumiranim posudama u frižideru, ne duže od četiri dana.
