Isus Hrist se prema legendi rodio u pećini u Nazaretu. Kada se rodio, nebo se otvorilo, a čitav svet utišao kako bi dočekao rođenje Spasitelja. Jedna jedina, sjajna zvezda na nebu vodila je trojicu mudraca sa Istoka sve do Bogorodice i njenog sina koji će spasiti čovečanstvo. Mudraci su se poklonili budućem Spasitelju i doneli svoje darove. Nakon toga, stigli su i pastiri, pa su se i oni poklonili prinoseći svoje poklone.
Iznad pećine rasla su tri drveta – bor, kedar i jela, pa je i drveće poželelo da nešto pokloni novorođenom Isusu i pridruži se slavlju celog sveta.
Kedar je tada zatresao svoje grane i pred pećinu su pale njegove iglice ispunjavajući čitavo mesto divnim mirisom. Bor je zatresao svoje grane i na zemlju su pale najlepše šišarke kojima se mogla naložiti vatra i tako zagrejati malog Isusa i njegovu majku.
Jadna jela tada plakala. Ona nije imala ni mirisne iglice, ni šišarke da daruje. Zapravo ništa nije imala da daruje.
Jeline suze je videla jedna zvezda na nebu. Kako ju je pogodila iskrena tuga, poslala je jednu malenu zvezdu da se spusti na sam vrh jelke.
Tada je jelka zasijala zvezdanom svetlošću i obasjala čitav kraj. Nakon toga se poklonila, spustila zvezdicu pred pećinu kako bi ceo svet vieoi da tu leži budući spasitelj čovečanstva.
U čast ove stare ruske legende, u ruskim crkvama se i danas pre Božića kiti jelka. Kada kitimo jelku i kada na njen vrh stavljamo zvezdu mi se zapravo sećamo ovog događaja i ljubavi koju je ovo drvo pokazalo prema Isusu.
Pokloni koji se stavljaju ispod jelke takođe podsećaju na Hirstovo rođenje, jer je to najveći dar koji je ljudima dat.
