Za mnoge baštovane plevljenje je najnepoželjniji deo baštovanstva. Reč je o dugotrajnom i iscrpljujućem poslu kojem kao da nema kraja – tek ste završili s uređivanjem svih gredica, a na mestu s kojeg ste krenuli već se pomalja nova trava. No, dobra vest je da postoje proverene tehnike vrtlarenja koje gotovo u potpunosti uklanjaju potrebu za plevljenjem.
Jedna od najučinkovitijih metoda za sprečavanje rasta korova jeste malčiranje odnosno prekrivanje tla oko biljaka organskim ili neorganskim materijalom. Organski malčevi, poput slame, sena, usitnjenog lišća, piljevine sprečavaju prolazak svetlosti do tla, čime korov ne može klijati. Uz to, malč zadržava vlagu i poboljšava strukturu tla. Neorganski materijali poput crne agrofolije ili tekstila posebno su korisni u povrtnjacima i većim gredicama.
Shutterstock
Nadalje, mnogi baštovani koriste tehniku tzv. guste sadnje. Sadnja biljaka dovoljno gusto jednu uz drugu takođe sprečava razvoj korova. Kad biljke razviju bujno lišće, ono zaklanja tlo, što otežava rast korova zbog nedostatka svetla i prostora. Ova metoda se posebno koristi u permakulturnim i biointenzivnim vrtovima, gde se pažljivo planira koje biljke se sade zajedno kako bi se maksimalizovala iskoristivost prostora.
Jedan od načina za borbu protiv korova su pokrovne biljke koje sprečavaju rast korova, poput deteline, facelija ili gorušica. One su odličan način održavanja "živog pokrova" tla. Ove biljke se sade između kultura, čuvaju vlagu, poboljšavaju tlo i istovremeno istiskuju korov. Neke se mogu i zakopati kao zelena gnojidba.
I na kraju, tu je i planirano navodnjavanje odnosno tačno usmereno zalivanje, poput kapanja, koje usmerava vodu samo do korena uzgojnih biljaka. Suvo tlo između redova tako ostaje nepogodno za klijanje korova, koji bez vode teško preživljava. Osim što štedi vreme, ovakvo navodnjavanje štedi i vodu.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
