Monasi sa Svete Gore svaki dan imaju ove 3 namirnice na stolu: Obrok ne traje duže od 15 minuta, evo zbog čega

Koju hranu jedu monasi sa Svete Gore, čak i kada poste, jedu malo, a ovo su namirnice koje su često na njihovoj trpezi.

Svetogorski monasi pridržavaju se određenih pravila koja su ustanovljena vekovima, a postoje i pravila i tradicija koja se vezuje za njihov obrok. Oni jedu ukusno, zdravo i jednostavno.

Otac Epifanije Milopotami, kuvar sa Atosa, u jednom intervjuu istakao je da se njihova ishrana sastoji od prirodnih proizvoda koje im daje zemlja Grčka. Smatraju da je upravo taj izbor ono što svakog monaha štiti od bolesti. Konzumiraju hranu bez konzervansa, začina i masti, u malim porcijama i mogućnosti apstinencije.

Monah je objasnio da je u procesu kuvanja najvažniji kvalitet upotrebljenih proizvoda. Takođe, treba da kuvate sa molitvom na usnama i ljubavlju u srcu, tada će jelo biti i ukusno i zdravo. Svetogorski monasi ne jedu meso, umesto toga jedu svežu ribu. U procesu kuvanja, kuvar koristi maslinovo ulje samo u utorak, četvrtak, subotu i nedelju. Bilo koja druga mast u hrani je odsutna (mast, margarin, puter, sos).

Za jačanje organizma piju puno mleka, jedu jaja i sireve, ali uvek se uzdržavaju od takve hrane tokom posta. Jastozi, hobotnice i lignje na njihovim trpezama su retkost, dozvoljene samo u vreme posta da bi se diverzifikovao riblji meni, jer su sve školjke beskrvne. Ali namirnice koje se gotovo uvek mogu naći na njihovoj trpezi jesu šumsko voće i pečurke, kao i zelene salate.

Život svetogorskih monaha je ishrana bez slatkiša i alkohola. Tek povremeno sebi dozvoljavaju halvu i lokum, malo kafe i malo vina. Uz sve to, monasi uživaju u hrani.

„Nisam išao u školu za kuvanje i nemam nikakvu diplomu. Ali, dok sam bio pored starijih, naučio sam kako da pržim luk na laganoj vatri: što se luk duže prži, to će biti ukusniji. Naučio sam i da je za kuvanje bilo kog jela potrebno strpljenje…“ – objasnio je otac Epifanije Milopotamis.

Jedno od najvažnijih pravila ishrane koje poštuju monasi sa Svete Gore jeste da se ne jede puno, pa čak ni za vreme posta. Jedu umereno, onoliko koliko je njihovom telu zaista i potrebno.