Sarma nije samo jelo, već uspomena, miris praznika i znak da se porodica okupila za istim stolom. U svakoj kući postoji „najbolji recept“, ali stare domaćice su znale da ponekad baš sitna promena pravi ogromnu razliku.

Jedan od takvih trikova je dodatak koji danas mnogi preskaču – rendana domaća jabuka u filu za sarmu.

Na prvi pogled, jabuka u sarmi zvuči čudno, ali u gotovom jelu se ne oseća kao poseban sastojak. Tokom krčkanja, ona omekša i stopi se sa mesom i pirinčem, a njen blago slatkasti ukus ublažava kiselinu kupusa i zaokružuje ceo ukus jela.

Zato sarma ne „udara“ u stomak, već ostaje mekša, sočnija i prijatnija za varenje, čak i kada je kupus jače ukiseljen.

Ovaj trik se posebno koristio kada nije bilo savršenog kupusa, pa je jabuka služila kao prirodni balans – bez šećera i bez ikakvih dodataka. Priroda je već nudila rešenje, samo je trebalo znati kako da se iskoristi.

Kako se koristi bakin trik

Dovoljno je da u smesu za fil dodate jednu sitno rendanu, oljuštenu jabuku, zajedno sa mesom, pirinčem i začinima. Najbolje su blago kisele sorte, jer ne preuzimaju ukus, već ga samo povezuju.

Rezultat je sarma koja ostaje mekana i sutradan, ne suši se i ima onaj „pun“ ukus zbog kog svi traže još jednu porciju, iako tvrde da su siti.

Još jedan stari dodatak koji menja sve

Starije domaćice su često u fil dodavale i kašičicu domaće masti, čak i kada je meso već masnije. Taj mali dodatak ne čini jelo težim, već mu daje dubinu ukusa i onaj miris „kao kod bake“, koji se danas retko postiže.

Zanimljivo je da se ovakvi saveti ponovo šire među domaćicama, kroz komentare, forume i kulinarske grupe, gde se sve češće vraćaju jednostavnim trikovima koji čuvaju sočnost i prirodan ukus jela.

Upravo u tim malim, skoro zaboravljenim dodacima krije se tajna hrane koju pamtimo iz detinjstva – jednostavne, tople i pravljene s merom.