Svaka zemlja ima svoje specifične običaje i jela koja se jedu za Novu godinu, a koja simbolizuju boljitak u životu. Nova godina je vreme novog početka i nade, kada se veruje da određena jela donose sreću, zdravlje i finansijski uspeh. U mnogim zemljama lisnato povrće poput kelja i kupusa, zbog svoje boje i oblika koji podsećaju na novac, smatra se simbolom prosperiteta. Zelena boja simbolizuje rast i obilje, pa tako Amerikanci jedu raštan, dok su u Danskoj popularna jela sa keljom zaslađenim cimetom, a Nemci preferiraju kiseli kupus.
Okrugli slatkiši, kao što su krofne, simbolizuju završetak godine. Holanđani i Mađari jedu krofne, a Italijani ih posipaju šećerom u prahu. Prema holandskom verovanju, oni koji pojedu okrugle kolače su imuni na čudovišta. Slična tradicija postoji i u Meksiku i Grčkoj, gde deserti često sadrže sitnice koje donose sreću. U Španiji, Portugalu, Meksiku i Peruu, postoji običaj da se uoči ponoći pojede 12 zrna grožđa, koja simbolizuju 12 meseci u godini, a ukus grožđa predviđa kakvu će godinu imati.
Pasulj je u mnogim kulturama simbol sreće, a posebno u Americi, gde crni pasulj predstavlja sreću, jer je spasio grad Viksburg tokom Građanskog rata. Uz pasulj se često jedu raštan i kukuruzni hleb, koji takođe simbolizuje sreću. U mnogim evropskim zemljama, svinjetina je tradicionalno jelo za Novu godinu, jer svinja simbolizuje napredak, guranjem njuške napred. Svinjsko pečenje je popularno u Španiji, Mađarskoj i na Kubi, dok su u Švedskoj omiljena svinjska kopita, a u Nemačkoj kobasice.
Za prosperitet, Italijani, Nemci i Brazilci jedu sočivo, koje podseća na novčiće. U Japanu, rezanci od heljde simbolizuju dug život, jer veruju da što su rezanci duži, to je i životni vek duži. Ribe, čije krljušti podsećaju na dragulje, takođe donose sreću, a u Poljskoj je tradicionalno jelo ukiseljena haringa, dok u Danskoj, Italiji i Nemačkoj jedu kuvani bakalar. Nemci čak nose riblje krljušti u džepovima ili novčanicima za sreću.
Bonus video:
